Jonah 1

Bosnian

Jump to: Chapter 2 →

1Gospodnja riječ dođe Joni, sinu Amitajevu:

2„Ustani i kreni u veliki grad Ninivu, i tamo drži propovijedi protiv grada, jer se njihovo zlo popelo do mene.”

3No, Jona ustane i stane bježati u Taršiš pred Gospodom. Ode u Jopu i tamo nađe brod koji plovi za Taršiš. Tako je platio vozarinu i ukrca se da s njime otplovi u Taršiš, ne bi li tako pobjegao od Gospoda.

4Ali Gospod pusti silnu oluju na more, i bi jak vjetar tako da se brod gotovo raspolovio.

5Mornari se uplaše, i svaki počne zazivati svoga boga. Bacali su tovar s broda ne bi li olakšali brod, a Jona se povukao u unutarnjost lađe gdje legao i odmah zaspao.

6Tad mu kapetan priđe i vikne: „Šta je s tobom pa spavaš? Ustani i zazivaj svoga boga! Možda se osvrne na nas pa ne poginemo!”

7Zatim rekoše jedni drugima: „Hajde da bacimo žrijeb, da vidimo zbog koga nas je snašlo ovo zlo!” Tako bace žrijeb i on pade na Jonu.

8Tad mu se oni obrate govoreći: „Zašto nas je snašlo ovo zlo, reci! Čime se baviš? Odakle dolaziš? Iz kojeg si naroda?”

9A Jona odvrati: „Ja sam Hebrej i plašim se Gospoda, Boga nebesa, koji je načinio more i suhu zemlju.”

10Tad se ljudi veoma uplaše i stanu vikati: „Jao, šta si učinio!” Jer ovi muževi su shvatili da Jona bježi pred Gospodom, jer im je sam tako priznao.

11Tad ga upitaju: „Šta da radimo s tobom pa da se ovo more smiri?” Jer more je sve jače bjesnjelo.

12On im odgovori: „Uzmite me i bacite u more, onda će se vode smiriti jer ja znam da zbog mene nadolazi ova silna oluja.”

13Ljudi uzeše veslati ne bi li se dočepali kopna, ali nisu uspijevali, a vode oko njih su postajale sve nemirnije.

14Tad zazvaše Gospoda i rekoše: „O, Gospode, ne daj da poginemo zbog ovog čovjeka, i nemoj nas kriviti za nevinu krv jer Ti si Gospode učinio onako kako ti je volja.”

15Potom uzmu Jonu i bace ga u more, a vode se odmah smire.

16A ovi ljudi su se silno plašili Gospoda, i zato stanu prinositi žrtve i učiniše zavjete.

17Gospod dade da golema riba proguta Jonu, i on ostade u njenoj utrobi tri dana i tri noći.

Jump to: Chapter 2 →