Zephaniah 2

Croatian (SHP) 2019 (Biblija: Suvremeni Hrvatski Prijevod)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Saberite se kao što se sabire slama, besramni narode,

2i to prije nego što sud stupi na snagu, raspršite se kao pljeva na vjetru; prije nego što se na vas obruši strašan gnjev BOŽJI; prije nego što na vas dođe dan BOŽJE srdžbe.

3Tražite BOGA, svi ponizni u ovoj zemlji, koji vršite njegove zapovijedi. Težite pravednosti, težite poniznosti; možda tako zaklon nađete na dan BOŽJE srdžbe.

4Gaza će biti napuštena i Aškelon opustošen. Stanovnici Ašdoda bit će protjerani do podneva, a Ekron iščupan iz korijena.

5Slušajte, vi stanovnici primorja, narode Krećana! Protiv tebe je BOŽJA poruka, Kanaane, zemljo Filistejaca: »Uništit ću te, ostat ćeš bez stanovnika.«

6Tada će zemlja u primorju postati zemlja pašnjaka, livada s pastirima i ovčjim torovima.

7Ona će pripasti preostalom narodu Jude, koji će ondje napasati stada, a uvečer odlaziti na počinak kućama grada Aškelona. Jer, njihov BOG brinut će se o njima i vratiti im blagostanje.

8»Čuo sam uvrede Moabaca i ruganje Amonaca. Vrijeđali su moj narod i hvalili se otimačinom njegove zemlje.

9Zato, zaklinjem se svojim životom«, govori BOG Svevladar, Bog Izraelov, »Moab će postati kao Sodoma, Amon kao Gomora; hrpa korova i jama soli, zauvijek pusta ruševina. Preostali iz moga naroda opljačkat će ih; preživjeli iz moga naroda zauzet će im zemlju.«

10To će im se dogoditi zbog njihove oholosti jer su vrijeđali i ponižavali narod BOGA Svevladara.

11BOG će ih strašno uplašiti kad sve bogove zemlje uništi. Klanjat će mu se svi narodi, na svim obalama i otocima, svaki u svojoj zemlji.

12»I vi ćete, Kušani, od moga mača poginuti.«

13Bog će dići ruku protiv sjevera i uništiti Asiriju. Ninivu će pretvoriti u pustoš, suhu poput pustinje.

14Ondje će se nastaniti stoka i svakovrsne divlje životinje. Ptice će se gnijezditi na osamljenim stupovima. Sove će hukati na prozorima, a vrane graktati na pragovima. Cedrove grede bit će uništene.

15Tako će biti s nekoć oholom Ninivom, koja živi u sigurnosti i misli: »Nitko nije kao ja.« Ali postat će razvalina, jazbina divljim životinjama! Tko god kraj nje prođe, zgraža se; zviždi i rukom odmahuje.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →