bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
1 Samuel 17
1 Samuel 17
Serbian CNZ
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 18 →
1
Филистејци сакупише своје чете да ратују и састаше се у Сокоту Јудином. Распоредише се између Сокота и Азике код Ефес Дамима.
2
Саул и Израиљци се скупише и распоредише у долини Или и сврсташе се за бој против Филистејаца.
3
Филистејци се поставише на брду с једне стране, а Израиљци на брду с друге стране, а долина је била између њих.
4
Тада изађе један мегданџија из филистејских редова. Звао се Голијат, а био је из Гата. Био је висок шест лаката и педаљ.
5
На глави је носио бронзани шлем, а оклоп му је био у плочицама. Оклоп је био тежак пет хиљада сикала бронзе.
6
На ногама је носио бронзане штитнике, а бронзани штит на раменима.
7
Дршка његовог копља била је као разбој, а шиљак је тежио шест стотина сикала гвожђа. Пред њим је ишао штитоноша.
8
Он стаде и повика израиљској војсци говорећи: „Зашто сте изашли и сврстали се за битку? Зар нисам ја Филистејац, а ви слуге Саулове? Изаберите једног међу вама, па нека дође пред мене.
9
Ако ме победи и погуби, ми ћемо вам бити слуге. Ако ја победим њега и погубим га, онда ћете ви бити наше слуге и служићете нам.”
10
Још рече Филистејац: „Ја изазивам данас војску израиљску! Дајте ми човека да се боримо!”
11
Кад Саул и сав Израиљ чуше шта говори Филистејац, препадоше се и уплашише веома.
12
Давид је био син Витлејемца из Витлејема Јудиног који се звао Јесеј. Он је имао осам синова, а у Саулово време био је стар и позних година међу људима.
13
Три најстарија Јесејева сина одоше у рат са Саулом. Имена три сина која су пошла у рат била су: првенац Елијав, други Авинадав, а трећи Сама.
14
Давид је био најмлађи, а три најстарија пошла су са Саулом.
15
Давид је одлазио од Саула и враћао се у Витлејем да напаса овце свога оца.
16
Филистејац је излазио ујутру и увече четрдесет дана.
17
Јесеј рече сину своме Давиду: „Узми за браћу своју ефу прженог жита и ових десет хлебова, па их однеси брзо браћи својој у војску.
18
Ових десет комада сира дај заповеднику над хиљадом. Види какво је здравље твоје браће и донеси вести.
19
Саул, они и сав Израиљ боре се против Филистејаца у долини Или.”
20
Давид устаде рано ујутро и предаде овце чувару. Узе ствари и пође, као што му је наложио Јесеј. У војску је стигао кад су се борци сврставали за бој и пуштали бојне покличе.
21
Израиљци и Филистејци су се постројили у бојни поредак, једни наспрам других.
22
Давид остави своје ствари код чувара опреме па отрча према бојним редовима. Кад је дошао, запита браћу своју за здравље.
23
Док је с њима разговарао, гле, изађе из филистејских бојних редова изазивач Филистејац из Гата, који се звао Голијат. Говорио је као и раније, и Давид чу то.
24
Кад Израиљци видеше тог човека, побегоше и уплашише се веома.
25
Неки Израиљац рече: „Јесте ли видели тог човека који је изашао? Он срамоти Израиљ. Ко би њега погубио, цар би му дао силно благо, дао би му ћерку своју и ослободио би пореза дом оца његовог у Израиљу.”
26
Тада Давид запита људе око себе и рече: „Шта ће добити човек који погуби тог Филистејца и скине срамоту са Израиља? Ко је тај необрезани Филистејац да срамоти војску Бога живога?!”
27
Људи му одговорише истим речима и рекоше: „То ће добити човек који га погуби.”
28
Елијав, најстарији његов брат, чу како он разговара с људима, па се разгневи на Давида и рече му: „Зашто си дошао? Коме си оставио оно мало оваца у пустињи? Знам ја дрскост твоју и злоћу срца твога. Дошао си да гледаш битку?”
29
Давид одговори: „Шта сам сада учинио? Зар не смем да питам?”
30
Потом се окрете од њега другоме и упита га исто то. Људи му одговорише као и раније.
31
Кад се прочуло шта је говорио Давид, јавише Саулу, а он га позва код себе.
32
Тада Давид рече Саулу: „Нека се нико не плаши онога. Слуга твој изаћи ће и бориће се с тим Филистејцем.”
33
Саул рече Давиду: „Не можеш ти да идеш да се бориш против тог Филистејца. Ти си дечак, а он је ратник од младости своје.”
34
Давид одговори Саулу: „Слуга твој је напасао овце оца свога. Кад би дошао лав или медвед да однесе овцу из стада,
35
ја бих појурио за њим, ударио бих га и истргао бих му овцу из чељусти. Ако би скочио на мене, ја бих га ухватио за гриву, пребио га и убио га.
36
Кад је лава и медведа убијао слуга твој, и тај необрезани Филистејац ће проћи као они јер је ружио војску Бога живога.”
37
Давид још рече: „Господ, који ме је сачувао од лава и медведа, сачуваће ме и од овог Филистејца.” Тада Саул рече Давиду: „Иди и нека је Господ с тобом.”
38
Тада Саул даде Давиду своје оружје, стави му бронзани шлем на главу и оклоп на њега.
39
Давид припаса његов мач преко опреме и покуша да иде, али није био навикао. Зато Давид рече Саулу: „Не могу да идем у томе јер нисам навикао.” Тада Давид поскида то са себе.
40
Затим узе свој штап у руку, изабра пет глатких каменова из потока и стави их у своју торбу пастирску коју је носио. Потом с праћком у руци пође на Филистејца.
41
Филистејац је ишао све ближе Давиду, а штитоноша је ишао пред њим.
42
Кад Филистејац погледа и виде Давида, подсмехну му се, јер је овај био младић, румен и лепог лица.
43
Филистејац рече Давиду: „Зар сам ја псето па идеш на мене са штапом?” Он поче проклињати Давида својим боговима.
44
Затим рече Филистејац Давиду: „Дођи к мени да дам твоје месо птицама небеским и зверима земаљским.”
45
Давид одговори Филистејцу: „Ти идеш на мене с мачем, и с копљем, и са штитом. Ја идем на тебе у име Господа Саваота, Бога војске Израиљеве, којег си ти ружио.
46
Данас ће те Господ предати у моју руку. Убићу те и главу ћу ти одсећи! Данас ћу дати мртва телеса војске филистејске птицама небеским и зверима пољским. Познаће сва земља да је Бог у Израиљу.
47
И ово мноштво ће сазнати да Господ не спасава мачем ни копљем. Ово је рат Господњи! Он ће вас предати нама у руке.”
48
Филистејац се примицао и приближавао Давиду. Давид иступи на бојиште наспрам Филистејца.
49
Давид завуче руку у торбу, извади из ње камен и завитла га из праћке. Он погоди Филистејца у чело тако да му се камен забио у њега и он паде ничице на земљу.
50
Тако Давид победи Филистејца праћком и каменом. Ударио је Филистејца и убио га, а Давид није имао ни мач у руци.
51
Давид притрча, стаде крај Филистејца, узе његов мач, извуче га из корица и погуби Филистејца одсекавши му главу. Кад Филистејци видеше да је погинуо њихов јунак, побегоше.
52
Тада устадоше људи из Израиља и Јуде, пустише бојне покличе и потераше Филистејце до улаза у долину и до врата Акарона. Падали су побијени Филистејци по путу сарајимском до Гата и до Акарона.
53
После протеривања Филистејаца, синови Израиљеви се вратише и опленише бојиште.
54
Давид узе главу Филистејчеву и однесе је у Јерусалим, а оружје његово стави у свој шатор.
55
Кад Саул виде Давида како изађе пред Филистејца, упита свог војсковођу Авенира: „Чији је син тај младић, Авенире?” Авенир одговори: „Тако жив био, царе, не знам.”
56
Цар рече: „Распитај се чији је син тај младић.”
57
Кад се вратио Давид, пошто је погубио Филистејца, узе га Авенир и доведе га пред Саула. Он је у руци држао главу Филистејчеву.
58
Саул га упита: „Чији си ти син, младићу?” Давид одговори: „Ја сам син слуге твога Јесеја Витлејемца.”
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31