bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
2 Chronicles 18
2 Chronicles 18
Serbian CNZ
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 19 →
1
Јосафат је имао велико богатство и славу и опријатељио се с Ахавом.
2
После неколико година отиде к Ахаву у Самарију. Ахав накла њему и људима његовим много оваца и волова. Потом га је наговарао да нападну Рамот Галадски.
3
Цар Израиљев Ахав упита цара Јудиног Јосафата: „Хоћеш ли да пођеш са мном на Рамот Галадски?” Он му одговори: „Ја сам као ти, мој народ је као твој народ, поћи ћемо у рат.”
4
Потом рече Јосафат цару Израиљевом: „Потражи данас реч Господњу.”
5
Тада цар Израиљев позва пророке своје, четири стотине људи и рече им: „Да ли да пођем у рат против Рамота Галадског или да одустанем?” Они одговорише: „Пођи, јер ће га Господ предати цару у руке.”
6
Јосафат упита: „Постоји ли овде још који пророк Господњи да и њега упитамо?”
7
Цар Израиљев одговори Јосафату: „Има још један човек преко којег бисмо могли упитати Господа. Међутим, ја га мрзим јер ми не прориче никад добро, него увек зло. То је син Јемлин Михеја.” Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.”
8
Тада цар Израиљев дозва једног дворанина и заповеди му: „Брзо доведи сина Јемлиног Михеју!”
9
Потом су седели цар Израиљев и цар Јудин Јосафат, сваки на свом престолу, обучени у царску одећу. Седели су на простору испред Самаријских врата, а сви су пророци пророковали пред њима.
10
Хананин син Седекија начини себи гвоздене рогове и рече: „Овако говори Господ: ‘Овим ћеш бости Арамејце док их не уништиш.’”
11
Сви су пророци пророковали тако и говорили: „Пођи на Рамот Галадски! Успећеш и Господ ће га предати цару у руке!”
12
Гласник који је отишао да доведе Михеју обрати му се говорећи: „Ево, пророци су наговестили једногласно успех цару. Тако нека и твоја реч буде као њихова и пророкуј успех.”
13
Михеја одговори: „Тако да је жив Господ, говорићу оно што ми Господ саопшти.”
14
Кад он дође пред цара, упита га цар: „Михеја, да ли да пођемо у рат против Рамота Галадског, или да одустанемо?” Он одговори: „Идите, бићете срећни јер ће вам се предати у руке.”
15
Цар му рече: „Колико ћу те пута заклињати да ми говориш само истину у име Господње?”
16
Тада он рече: „Видех сав народ Израиљев разасут по брдима као овце које немају пастира. Господ рече: ‘Они немају господара, нека се свако врати кући у миру.’”
17
На то рече цар Израиљев Јосафату: „Зар ти нисам рекао да ми неће прорећи добро него зло?”
18
Михеја настави: „Сада чујте реч Господњу. Видех Господа како седи на престолу свом, а сва војска небеска стајала му је с десне и с леве стране.
19
И Господ рече: ‘Ко ће завести цара Израиљевог Ахава да зарати и да падне пред Рамотом Галадским?’ Тада један предложи ово, а други оно.
20
Најзад изађе један дух, стаде пред Господа и рече: ‘Ја ћу га завести.’ Господ упита: ‘Како?’
21
Овај одговори: ‘Отићи ћу и бићу лажљив дух у устима свих пророка његових.’ Господ тада рече: ‘Завешћеш га и успећеш. Иди, учини тако.’
22
Тако је, ето, Господ ставио лажљив дух у уста тих пророка твојих. Господ ти је зло наговестио.”
23
Тада приђе Хананин син Седекија и удари Михеју по образу говорећи: „Којим путем је дух Господњи отишао из мене да би говорио с тобом?”
24
Михеја му одговори: „Ето, видећеш оног дана кад се будеш сакривао из собе у собу.”
25
Тада цар Израиљев рече: „Ухватите Михеју и одведите га заповеднику града Амону и његовом сину Јоасу.
26
Кажите им да овако говори цар: ‘Баците овог у тамницу. Дајте му помало хлеба и мало воде док се срећно не вратим.’”
27
Михеја одговори: „Ако се срећно вратиш, онда није Господ преко мене говорио.” Затим додаде: „Чујте ово сви народи!”
28
Потом цар Израиљев пође с царем Јудиним Јосафатом на Рамот Галадски.
29
Тада рече цар Израиљев Јосафату: „Ја ћу се преобући и тако поћи у бој, а ти остани у својој одећи.” Онда се пресвуче цар Израиљев и пођоше у бој.
30
Цар арамејски је био наредио заповедницима кола својих говорећи: „Немојте ударати ни малог ни великог, него само цара Израиљевог!”
31
Кад из кола видеше Јосафата, рекоше: „То је цар Израиљев!”, па појурише за њим. Тада Јосафат повика и Господ му поможе и одврати их Бог од њега.
32
Кад заповедници кола видеше да то није цар Израиљев, одступише од њега.
33
Један војник одапе лук насумице и погоди цара Израиљевог где се спаја оклоп. Тада он рече свом везиру: „Заокрени и извези ме из боја јер сам рањен.”
34
Бој је бивао све жешћи тог дана. Цар Израиљев је стајао усправно у колима својим наспрам Арамејаца до вечери. Умро је по сунчевом заласку.
← Chapter 17
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 19 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36