bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
2 Kings 4
2 Kings 4
Serbian CNZ
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 5 →
1
Жена једног од пророчких ученика повика Јелисију говорећи: „Слуга твој, а муж мој умре. Ти знаш да се слуга твој бојао Господа, а поверилац долази да ми оба сина одведе у ропство.”
2
Јелисије је упита: „Шта да радим? Шта имаш у кући?” Она одговори: „Слушкиња твоја нема ништа сем суд уља.”
3
Тада јој он рече: „Иди и позајми од суседа својих празне посуде и то не мало.
4
Онда иди у кућу и затвори се са синовима својим. Наливај у све те посуде. Која се напуни стави је са стране.”
5
Она оде кући и затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој додавали посуде, а она је наливала.
6
Кад су се посуде напуниле, она рече свом сину: „Дај још једну посуду.” Он јој одговори: „Нема више посуда.” Тада уље стаде.
7
Онда она оде и исприча човеку Божјем, а он јој рече: „Иди, продај уље и исплати дуг. Од остатка ћете живети ти и синови твоји.”
8
Једног дана је Јелисије пролазио кроз Сунам. Тамо је живела нека имућна жена. Она га понуди да једе и од тада је свраћао к њој да једе кад год је пролазио.
9
Тада она рече свом мужу: „Ето, знам да је светитељ онај човек Божји који пролази овуда.
10
Хајде да му сазидамо малу собу под кровом и ставимо постељу, сто, столицу и свећњак, па кад нам дође, нека ту борави.”
11
Једном он дође онамо, оде у горњу собу и заспа.
12
Потом он рече момку свом Гијезију: „Позови ону Сунамку.” Он је позва и она стаде пред њега.
13
Тада му он рече: „Кажи јој: ‘Ето, добро се стараш о нама. Шта хоћеш да ти учиним? Имаш ли нешто да кажем цару или војсковођи?’” Она одговори: „Живим међу својима.”
14
Он упита: „Шта бих јој учинио?” Гијезије одговори: „Ето, она нема сина, а муж јој је стар.”
15
Он рече: „Позови је.” Он је позва и она стаде на вратима.
16
Тада он рече: „Догодине у ово доба грлићеш свога сина.” Она одговори: „Немој, господару мој! Немој, човече Божји, да завараваш слушкињу своју!”
17
Међутим, жена доиста затрудне и роди сина идуће године у време у које је рекао Јелисије.
18
Дечак је растао. Једном оде оцу код жетелаца.
19
Овај рече свом оцу: „Моја глава, моја глава.” Он рече слуги: „Носи га његовој мајци.”
20
Он га узе и однесе његовој мајци. Лежао јој је на крилу до подне, а онда издахну.
21
Тада она оде горе и стави га на постељу човека Божјег, изађе и затвори врата.
22
Затим викну свог мужа и рече му: „Пошаљи једног момка и једну магарицу да одем човеку Божјем и да се вратим.”
23
Он упита: „Зашто данас идеш к њему? Нити је млад месец, нити је субота.” Она одговори: „Остани с миром.”
24
Потом припреми магарицу и рече свом момку: „Поведи и пођи. Не заустављај се сем ако ти ја кажем.”
25
Тако пође и дође човеку Божјем на Кармилску гору. Кад је човек Божји угледа издалека, рече свом момку Гијезију: „Ено оне Сунамке.
26
Сад трчи пред њу и питај је: ‘Како си? Како је муж твој? Како је син твој?’” Она одговори: „Добро смо.”
27
Међутим, кад дође до човека Божјег на гору, загрли му ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али човек Божји рече: „Пусти је јер јој је душа ојађена. Господ ми сакри и не објави ми.”
28
Тада она рече: „Зар сам ја тражила сина од господара мог? Зар нисам казала да ме не завараваш?”
29
Онда он рече Гијезију: „Опаши се, узми штап мој у руку и пођи. Ако сретнеш неког, немој га поздрављати и ако те неко поздрави, немој му отпоздрављати и стави штап мој на дечака.”
30
Дечакова мајка рече: „Тако да је жив Господ и тако да је жива душа твоја, нећу да те оставим!” Тада он устаде и пође за њом.
31
Гијезије је био отишао испред њих. Он стави штап на дечака, али није било ни гласа ни знака. Зато он пође натраг и рече му говорећи: „Дечак се не пробуди.”
32
Јелисије уђе у кућу и, гле, мртав дечак је лежао на његовој постељи.
33
Он уђе и затвори врата за њих двојицом. Затим се помоли Господу.
34
Потом се попе на постељу и леже на дечака. Стави своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, своје дланове на његове дланове и испружи се по њему. Дечаку се тело загреја.
35
Потом се удаљи идући тамо-амо по кући. Затим се опет попе на постељу и испружи се по дечаку. Тада дечак кину седам пута и отвори дечак своје очи.
36
Онда он зовну Гијезија и рече му: „Позови Сунамку.” Он је позва и она дође до њега. Тада јој рече: „Узми сина свог.”
37
Кад је она ушла, паде му пред ноге и поклони се до земље. Потом узе свог сина и отиде.
38
Потом се Јелисије врати у Галгал, а тада је била глад у земљи. Ученици пророчки су седели пред њим, а он рече момку свом: „Припреми велики котао и скувај зеље ученицима пророчким.”
39
Тада један оде у поље да набере зеље, али нађе дивљу лозу и набра са ње пун огртач дивљих плодова. Он дође и насече их у котао јер их није познавао.
40
Потом усуше људима да једу. Они почеше да једу зеље, али повикаше говорећи: „Човече Божји, смрт је у котлу!” Тако нису могли да једу.
41
Међутим, он заповеди: „Донесите брашна!” Потом насу брашно у лонац и рече: „Сипај људима, нека једу.” Више ништа није било штетно у котлу.
42
Затим неки човек из Вал-Салисе дође и донесе човеку Божјем у торби хлеб од првина, дванаест јечмених хлебова и нових класова. Он рече: „Постави људима да једу.”
43
Момак одговори: „Како да поставим пред стотину људи?” Он опет рече: „Постави људима нека једу јер је овако Господ казао: ‘Јешће и претећи ће.’”
44
Он постави пред њих. Они су јели и још претече, као што је Господ и казао.
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25