Colossians 2

Serbian CNZ

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Хоћу, наиме, да знате колику борбу имам за вас и за оне у Лаодикији, и за све који нису видели мога телеснога лица,

2да се њихова срца утеше и да сједињени у љубави дођу до свег богатства пуног разумевања, до познања тајне Божје, Христа,

3у ком је скривено све благо мудрости и знања.

4А ово говорим да вас нико не превари наговорљивим речима.

5Јер, иако сам телом далеко, духом сам с вама и радујем се гледајући ваш ред и чврстину ваше вере у Христа.

6Како сте, дакле, примили Господа Христа Исуса, тако у њему живите,

7укорењени и назидани на њему, утврђени у вери како сте поучени, изобилујући у захвалности.

8Пазите да вас ко не зароби филозофијом и сујетном преваром по људском предању, по светским стихијама, а не по Христу.

9Јер у њему телесно обитава сва пунина Божанства,

10а ви сте пуни у њему, који је глава сваког поглаварства и власти.

11У њему се и обрезани нерукотвореним обрезањем – у скидању чулног тела – Христовим обрезањем,

12кад сте у крштењу с њим сахрањени; у њему сте заједно с њим васкрснути вером у делотворну силу Бога, који га је васкрсао из мртвих.

13И вас, који сте били мртви због преступа и необразања ваше плоти, оживео је заједно с њим, опростивши нам све преступе

14на тај начин што је избрисао обвезницу која је својим одредбама била против нас и уклонио је – приковавши је на крст.

15Он је разоружао поглаварства и власти, јавно их осрамотио и победио их на њему.

16Да вас, дакле, нико не осуђује за јело, или за пиће, или за какав празник, или младину, или суботу;

17ово је све само сен онога што ће доћи, а стварност је Христос.

18Нико да вас не лишава награде, желећи да то постигне понизношћу и службом анђелима, упуштајући се у оно што би радо видео, надимајући се узалуд својим плотским умом,

19а не држи се главе, од које све тело, повезано и потпомогнуто зглавцима и свезама, расте растом који Бог даје.

20Ако сте се смрћу с Христом ослободили светских стихија, зашто дозвољавате да вам се одређују прописи – као да живите у овом свету;

21не дохвати, нити окуси, нити дотичи

22што све употребом пропада – сходно људским заповестима и наукама;

23све ово изгледа мудрост која се састоји у самовољној побожности и понизности, и непоштедној строгости према телу, а не у нечем часном, већ само ради задовољења тела.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →