bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Deuteronomy 2
Deuteronomy 2
Serbian CNZ
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 3 →
1
„Потом се вратисмо и пођосмо у пустињу према Црвеном мору, као што ми заповеди Господ. Дуго смо обилазили гору Сир.
2
Тада ми рече Господ говорећи:
3
‘Доста сте обилазили ту гору! Окрените се на север!
4
Наложи народу и реци им: Сада ћете прећи преко границе браће своје, синова Исавових који живе у Сиру. Они вас се боје, али се и ви чувајте!
5
Немојте почињати борбу с њима јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Исаву сам дао гору Сир у наследство.
6
Купујте од њих за новац храну и једите. Воду купујте од њих за новац и пијте.
7
Тебе је Господ, Бог твој, благословио у свим делима руку твојих и зна пут твој по овој великој пустињи. Четрдесет година је већ Господ, Бог твој, с тобом и ништа ти није недостајало.’
8
Тако прођосмо поред браће своје, синова Исавових који живе у Сиру, путем за Арабу, Елат и Есион-Гавер. Потом заокренусмо и пођосмо путем према пустињи моавској.
9
Тада ми рече Господ: ‘Немој да узнемирујеш Моавце и да започињеш рат с њима јер ти ништа од њихове земље нећу дати у власништво. Синовима Лотовим дао сам у наследство Ар.
10
Раније су живели онде Емејци, велики и бројан народ, високи као Енакими.
11
Рефаиме су сматрали Енакимима, али су их Моавци звали Емејцима.
12
У Сиру су раније живели Хорејци, али су их синови Исавови протерали и уништили. Потом су се населили место њих, као што је и Израиљ урадио у земљи коју им Господ даде у наследство.
13
Сада устаните и пређите преко потока Заред!’ Тако пређосмо преко потока Заред.
14
Време нашег путовања од Кадис-Варније до преласка преко потока Заред било је тридесет осам година. Сав онај нараштај из збора, сви способни за војску – помрли су, као што се Господ и заклео.
15
Наиме, рука Господња била је против њих док нису сасвим уништени.
16
Кад сви ти људи из народа способни за војску помреше,
17
рече ми Господ говорећи:
18
‘Ти ћеш данас прећи преко границе моавске код Ара.
19
Приближићеш се синовима Амоновим. Немој да их узнемирујеш и не започињи рат с њима! Нећу ти дати ништа од земље амонске у наследство јер сам је већ дао синовима Лотовим у наследство.’
20
И за њу се мисли да је земља Рефаима. Некада су у њој живели Рефаими, које су Амонци звали Замзуми.
21
Био је то народ велики и бројан, висок као Енакими. Међутим, Господ их истреби пред Амонцима, који заузеше земљу њихову и населише се на њихово место.
22
Тако је учинио и синовима Исавовим, испред којих истреби Хорејце, који су живели у Сиру. Они заузеше њихову земљу и остадоше на њиховом месту до овога дана.
23
Такође Авејце, који су живели у насељима све до Газе, истребише Кафторејци, који дођоше из Кафтора и населише се на њихово место.
24
‘Подигните се! Идите и пређите поток Арнон! Ево, предајем ти у руке Сиона Аморејина, цара есевонског, и земљу његову. Почни да освајаш и зарати против њега!
25
Од данас пуштам страх и трепет пред тобом у све народе под небесима! Ко год чује за тебе дрхтаће и препашће се!’
26
Тада сам из пустиње Кедамот упутио посланике Сиону, цару есевонском, с мирољубивом понудом. Рекао сам:
27
‘Дозволи да прођем кроз твоју земљу. Ићи ћу путем, нећу скретати ни десно ни лево.
28
Храну ми продај за новац да се храним и воду за пиће дај ми за новац. Само да пешице прођем!
29
Да пређем Јордан, у земљу коју нам даје Господ, Бог наш. То су нам допустили синови Исавови, који живе у Сиру и Моавци, који живе у Ару.’
30
Међутим, Сион, цар есевонски, не хтеде да нас пусти да прођемо. Господ, Бог твој, учини те отврдну дух његов и срце му поста упорно, да би га предао у руке твоје, као што је и данас.
31
Тада ми рече Господ: ‘Гледај, почео сам да ти предајем Сиона и земљу његову. Почни да освајаш и да запоседаш земљу његову!’
32
Тада изађе пред нас Сион и сав народ његов да нас нападну код Јаса.
33
Господ, Бог наш, предаде нам га у руке. Убисмо њега и синове његове и сав народ његов.
34
Освојисмо све градове његове и испунисмо заветну обавезу над сваким градом, људима, женама и децом, да нико не преостаде.
35
Узесмо само стоку и плен из градова које освојисмо.
36
Није било града који нам је одолео. Од Ароира, који је на обали потока Арнона, и града који је у његовој долини, па све до Галада, све нам предаде Господ, Бог наш.
37
Једино се ниси приближио земљи синова Амонових, подручју уз поток Јавок, ни градовима у брдима, ничему што је забранио Господ, Бог наш.”
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 3 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
Recommended Reading
Commentary
Deuteronomy Commentaries
→
Devotional
Deuteronomy Devotional Guide
→
Get This Bible
Serbian CNZ Study Bible
→