Ecclesiastes 11

Serbian CNZ

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →

1Баци поврх воде хлеб свој и наћи ћеш га после много дана.

2Подели део седморици или осморици јер не знаш какво зло ће задесити земљу.

3Кад се облаци напуне кишом, просипају је на земљу. Ако падне дрво према југу или према северу, где падне дрво, ту и остаје.

4Ко пази на ветар, не сеје, и ко гледа на облаке, не жање.

5Као што не знаш који је пут ветру, ни како настају кости у телу труднице, тако не знаш ни дела Божја, који све ствара.

6Ујутру сеј семе своје и увече немој да ти руке твоје почивају. Ти не знаш да ли је боље ово или оно, или ће обоје бити једнако добро.

7Мила је светлост и годи очима да виде сунце.

8Ако човек живи и много година, нека се стално весели, али нека мисли и на црне дане јер ће их много бити. Ништавило је све што долази.

9Радуј се, младићу, у младости својој, нека се весели срце твоје у младости твојој! Иди куда те вуче срце твоје и куда те воде очи твоје! Међутим, знај да ће те Бог за све то на суд извести.

10Уклони жалост из срца свог и удаљи бол од тела свог. Бесмислени су и младост и доба тамне косе.

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →