Ezra 9

Serbian CNZ

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →

1После тога дођоше ми поглавари и рекоше: „Народ Израиљев, свештеници и левити нису се одвојили од народа земље и гадости њихових, од Хананаца, Хетејаца, Ферезејаца, Јевусејаца, Амонаца, Моаваца, Египћана и Аморејаца.

2Они су узимали кћери њихове за себе и за синове своје, тако да се помеша свето семе с народима земље. Поглавари и старешине први су у том преступу.”

3Кад сам то чуо, раздерао сам одећу своју и огртач свој, чупао сам косу и браду своју и седох тужан.

4Сви који су се бојали речи Божје сакупише се око мене због греха оних који су се вратили из ропства. Ја сам остао седећи утучен до жртве вечерње.

5О вечерњој жртви устадох потресен, раздеране одеће и огртача, падох на колена и раширих руке своје ка Господу, Богу своме.

6Тада рекох: „Боже мој! Стидим се и бојим се да подигнем очи своје ка теби, Боже мој! Безакоња наша намножише се преко главе и греси наши нарастоше до неба.

7Од времена отаца својих до данас над нама је кривица велика. Због грехова наших били смо предани ми, цареви наши и свештеници наши у руке царева земаљских, под мач, у ропство, опљачкани и осрамоћени као што је и данас.

8А сада, за кратко време, дође нам милост Господа, Бога нашег, да нас остане остатак и даде нам уточиште у свом месту светом, да би нам просветлио очи наше Бог наш и дао нам мало живота у ропству нашем.

9Ми смо робови, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским. Подигли смо храм Бога свога, обновили рушевине и добили уточиште у Јудеји и у Јерусалиму.

10Шта сада да кажемо, Боже наш, после свега? Оставили смо заповести своје,

11које си нам наредио преко слугу својих, пророка, речима: ‘Земља у коју идете да је наследите нечиста је земља због гадости народа земаљских, због гнусоба којим су је испунили до краја у нечистоти својој.

12Зато кћери своје не дајте за синове њихове и кћери њихове не узимајте за синове своје. Немојте да тражите њихов мир и срећу никада да бисте се оснажили, јели најбоље плодове земље и оставили је у наслеђе синовима својим довека.’

13После свега што дође на нас због злих дела наших и велике кривице наше, ти си нас, Боже наш, прекорео мање него што греси наши заслужују. Оставио си нам овај остатак.

14Зар ћемо и даље преступати заповести своје и дружити се с гадним народима овим?

15Господе, Боже Израиљев! Ти си праведан јер је претекао остатак данас. Ево, ми смо пред тобом с кривицом својом, иако због ње не бисмо могли стајати пред тобом!”

← Chapter 8 Jump to: Chapter 10 →