bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Jeremiah 7
Jeremiah 7
Serbian CNZ
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 8 →
1
Реч која дође Јеремији од Господа, говорећи:
2
„Стани пред врата дома Господњег и објави онде поруку. Кажи: Чујте реч Господњу сви Јудејци који улазите на ова врата да се Господу поклоните!
3
Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: ‘Поправите путеве своје и дела своја, па ћу боравити с вама на месту овом.
4
Не уздајте се у речи лажне: Храм Господњи! Храм Господњи! Храм Господњи!
5
Ако поправите путеве своје и дела своја, ако судите право између човека и ближњег његовог,
6
ако не угњетавате странца, сиромахе и удовице, не проливате крв невину на месту овом и не идете за другим боговима на своју несрећу,
7
тад ћу боравити с вама на овом месту заувек, у земљи коју сам дао оцима вашим.
8
А, гле, ви се уздате у речи лажне и бескорисне!
9
Крадете, убијате, прељубу чините, заклињете се лажно, кадите Валу, трчите за туђим боговима које не знате,
10
а онда долазите, стајете преда ме у храму овом који моје име носи и говорите: Спасени смо! Онда поново чините све те гадости.
11
Зар је храм овај који се зове именом мојим пећина хајдучка у очима вашим? Гле, ја посматрам,’” говори Господ.
12
„Пођите у моје место које је у Силому, где сам, у почетку, поставио име своје. Погледајте шта сам му учинио због злоће народа мог, Израиља.
13
Сад чините иста она недела”, говори Господ, „и премда сам вас унапред опомињао, ви нисте слушали. Кад вас зовем, ви се не одазивате.
14
Зато ћу са храмом овим који се мојим именом зове, у кога се ви уздате, и са овим местом које сам дао оцима вашим поступати као са Силомом.
15
Одбацићу вас од лица свог као што сам одбацио сву браћу вашу, све потомство Јефремово.
16
Ти немој да се молиш за тај народ, не узноси глас ни молбе за њих. Не наговарај ме јер те нећу послушати.
17
Зар не видиш шта раде по градовима јудејским и по улицама јерусалимским?
18
Синови купе дрва, а очеви ложе ватру. Жене месе тесто да испеку колаче царици небеској. Приносе наливе туђим боговима да ме понизе.
19
Зар мене понижавају?”, говори Господ. „Зар не срамоте себе?”
20
Зато овако говори Господ Господ: „Гле, гнев свој и јарост своју излићу на место ово, на људе, на стоку, на дрвеће пољско и на плодове земаљске. Распламсаће се и неће се угасити!”
21
Овако говори Господ Саваот, Бог Израиљев: „Саставите жртве своје паљенице и приносе своје и једите месо.
22
Ја нисам говорио оцима вашим, нити сам им заповедао за жртве паљенице и за приносе кад сам их изводио из земље египатске.
23
Ово сам им говорио и заповедио: ‘Слушајте глас мој и бићу Бог ваш, а ви ћете бити народ мој. Идите сасвим путем који сам вам заповедио и биће вам добро.’
24
Међутим, они не послушаше, нити пригнуше уво своје, већ пођоше по савету окорелог срца свог. Окренуше ми леђа, а не лице своје.
25
Од дана изласка отаца ваших из земље египатске до данас слао сам вам бројне слуге своје, пророке, благовремено и без престанка.
26
Међутим, оци ваши ме не послушаше, нити пригнуше уво своје. Били су тврдоглави и гори од отаца својих.
27
И кад им кажеш све речи ове, неће те послушати. Ти ћеш их звати, а они се неће одазвати.
28
Зато им реци: ‘Ово је народ који не слуша глас Господа, Бога свога, нити се поправља. Нестаде истине и ишчезе из уста њихових.
29
Пострижи и баци косу своју! Тугуј по голетима, јер Господ одбаци и остави род на који се разгневио.
30
Синови Јудини учинише зло преда мном’, говори Господ. ‘Ставише гадости своје у храм који се именом мојим зове и тако га оскврнише.
31
Поставише Тофету жртвеник у долини синова Еномових да сажижу огњем синове своје и кћери своје, што им никад нисам заповедио и што ми ни на ум пало није.
32
Зато, ево долазе дани’, говори Господ, ‘кад се више неће звати Тофет, нити Долина синова Еномових, него Долина клања.
33
Мртва тела овог народа биће храна птицама небеским и зверима земаљским и неће бити никога да их поплаши.
34
Уклонићу из градова Јудиних и са улица јерусалимских глас радости и глас весеља, глас младожење и глас невесте, јер ће опустети земља.’”
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52