Joel 2

Serbian CNZ

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Трубите у трубу на Сиону! Вичите на светој гори мојој! Нека дрхте сви становници земље јер долази дан Господњи! Он је близу!

2То је дан таме и мрака, дан облачан и тмуран. Као што се зора преко гора простире, тако иде народ бројан и силан, какав није био раније, нити ће га после бити од колена до колена.

3Пред њим огањ прождире, а за њим пламен гута. Пред њим је земља као врт рајски, а за њим као пустиња бесплодна. Нико му утећи неће.

4Личе на коње, јуре као коњаници.

5Грме као бојна кола, по врховима гора скачу. Пуцкетају као кад пламен огњени стрњику сажиже, као народ силан за борбу постројен.

6Пред њим ће народи дрхтати, и свако лице пребледети.

7Јуре као јунаци, као ратници на зидине скачу. Сваки својим путем иде, не одступа од стазе своје.

8Не гура друг друга, сваки својом стазом иде. Пред стрелама навиру, редове не повијају.

9На град наваљују, по зидинама скачу, пењу се на куће, кроз прозор као лопов улазе.

10Пред њима се земља тресе, небеса подрхтавају. Сунце и месец тамне, звездама трне сјај.

11Господ пушта глас свој пред војском својом. Збор му је врло велик, бројни су извршитељи његови. Велик је дан Господњи и страшан веома. Ко ће га поднети?

12„Сада”, говори Господ, „вратите се мени свим срцем својим постећи, плачући и тугујући!”

13Раздерите срца своја, а не одећу своју! Вратите се Господу, Богу своме, јер он је благ и милосрдан, спор на гнев и милошћу обилан, и казне ублажује.

14Ко зна неће ли се сажалити и благослов вам оставити за жртве и наливе Господу, Богу вашем?

15Трубите у трубу на Сиону! Наложите пост, окупите збор!

16Саберите народ, освештајте сабор! Сакупите старце, окупите децу и одојчад! Нека женик изађе из брачне собе и невеста из ложнице своје!

17Између трема и жртвеника нека плачу свештеници, слуге Господње, и нека кажу: „Смилуј се, Господе, народу своме! Не предај срамоти наслеђе твоје, порузи варвара! Зашто да се говори међу народима: ‘Где је Бог њихов?’”

18Господ је осетљив на земљу своју, смиловаће се народу своме.

19И Господ одговори народу своме: „Ево, шаљем вам жита, вина и уља да се наситите. Нећу вас предати да се срамотите међу варварима.

20Удаљићу од вас непријатеља северног. Отераћу га у земљу сасушену и пусту, претходницу његову у Источно море, а заштиту његову у Западно море. Подићи ће се смрад распадања и рашириће се трулеж његова јер је крупно чинио.”

21Не бој се, земљо! Радуј се, срећна буди јер Господ чини велика дела!

22Не бојте се, звери пољске! Зелене се у пустињи пашњаци ваши! Воћке доносе плод свој, смоква и лоза изобиље носе.

23Радујте се и веселите се, синови сионски, у Господу, Богу своме! Он вам на време кишу даје, рану и позну, као некад.

24Њиве ће бити пуне жита, а у кацама ће се преливати вино и уље.

25„Накнадићу вам године које изједоше гусеница, скакавац, кукац и црв, силна војска моја, коју сам на вас послао.

26Јешћете изобилно, бићете сити, и хвалићете име Господа, Бога свога, који је вама чудесне ствари чинио. Народ мој неће се постидети довека.

27Схватићете да сам ја посред Израиља, да сам ја, Господ, Бог ваш, и да другога нема. Народ мој неће се постидети довека.”

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →