bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Joshua 14
Joshua 14
Serbian CNZ
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 15 →
1
Ово је шта су добили у наследство синови Израиљеви у земљи хананској. Свештеник Елеазар, Исус, син Навинов, и поглавари породица отачких разделише по племенима синова Израиљевих.
2
Жребом су делили наследство, као што им је Господ заповедио преко Мојсија, међу девет и по племена.
3
Наиме, Мојсије је одредио наследство за два племена и пола племена са оне стране Јордана. Левитима није дао део.
4
Од синова Јосифових била су два племена: Манасијино и Јефремово. Левитима не дадоше део у земљи осим градова у којима ће живети, са околином њиховом за стоку и имање њихово.
5
Како Господ заповеди Мојсију, тако учинише синови Израиљеви и поделише земљу.
6
У то време синови Јудини дођоше к Исусу у Галгал и рече му Халев, син Јефонијин, Кенезеј: „Ти знаш шта је казао Господ Мојсију, слуги Господњем, за мене и за тебе у Кадис-Варнији.
7
Имао сам четрдесет година када ме посла Мојсије, слуга Господњи, да извидим земљу. Известио сам га онако како сам и сматрао.
8
Моји земљаци, који су ишли са мном, уплашили су срце народа, али ја сам био уз Господа, Бога свога.
9
Тада се заклео Мојсије и рекао је: ‘Земља по којој си ишао ногама својим припашће теби и синовима твојим довека. Потпуно си био уз Господа, Бога мога.’
10
Сад, ево, сачува ме Господ у животу као што је обећао. Пре четрдесет пет година рече то Господ Мојсију, док је Израиљ ишао по пустињи. Сад, ево, имам осамдесет пет година.
11
И сада сам још крепак као што сам био онда када ме је Мојсије послао. Снага ми је и сада онаква каква је била када је требало борити се и полазити и враћати се.
12
Зато дај ми ову брдовиту област, о којој је онда говорио Господ. Ти сам си онда чуо да су тамо Енакими и велики и утврђени градови. Ако је Господ са мном, протераћу их, као што је Господ рекао.”
13
Тада га Исус благослови и даде Хеврон Халеву, сину Јефонијином, у наследство.
14
Зато припада Хеврон у наследство Халеву, сину Јефонијином, Кенезејцу, до данас. Халев је увек био уз Господа, Бога Израиљевог.
15
Хеврон се раније звао Киријат-Арва. Арва је био највећи међу Енакимима. Земља почину од рата.
← Chapter 13
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 15 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24