bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Matthew 21
Matthew 21
Serbian CNZ
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
1
И кад се приближише Јерусалиму и дођоше у Витфагу према Маслинској гори, тада посла Исус двојицу ученика говорећи им:
2
„Идите у село што је према вама и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом. Одвежите их и доведите ми.
3
И ако вам ко каже што, реците да су Господу потребни, одмах ће их пустити.”
4
А ово се догодило да се испуни што је рекао пророк:
5
„Кажите кћери Сионовој: ‘Ево, цар твој долази ти кротак и јашући на магарици и на магарету, младунчету теглеће животиње.’”
6
Ученици одоше и учинише како им је Исус наредио.
7
Доведоше магарицу и магаре, ставише на њих хаљине и он седе на њих.
8
А већина народа простре своје хаљине по путу, а други резаху грање с дрвећа и простираху по путу.
9
А народ, који је ишао пред њим и за њим, викао је: „Осана сину Давидову! Нека је благословен који долази у име Господње! Осана на висини!”
10
И кад уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: „Ко је овај?”
11
А народ је говорио: „То је пророк Исус из Назарета галилејскога.”
12
И уђе Исус у храм и истера све који су продавали и куповали у храму, те испремета столове мењача и столице продаваца голубова,
13
и рече им: „Написано је: ‘Мој дом зваће се дом молитве’, а ви од њега чините разбојничку пећину.”
14
И приступише му слепи и хроми у храму, и излечи их.
15
А првосвештеници и књижевници, видевши чуда која учини и децу како вичу у храму: „Осана сину Давидову”, расрдише се
16
и рекоше му: „Чујеш ли шта ови говоре?” А Исус им рече: „Да, зар никада нисте читали: ‘Из уста деце и одојчади спремио си себи хвалу?’”
17
И остави их, те изађе из града у Витанију и преноћи онде.
18
А кад се ујутру враћао у град, огладне.
19
И видевши једну смокву крај пута, дође до ње и не нађе на њој ништа до само лишћа, и рече јој: „Не било од тебе никада више плода довека.” И одмах се осуши смоква.
20
И ученици видеше, па се зачудише говорећи: „Како се одмах смоква осушила?”
21
А Исус одговори и рече им: „Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, учинићете не само што се догодило са смоквом него ако и овој гори кажете: ‘Дигни се и баци се у море’, биће;
22
и све што затражите у молитви верујући, примићете.”
23
И кад дође у храм, приступише му, док је учио, првосвештеници и народне старешине говорећи: „Каквом влашћу то чиниш? И ко ти даде ту власт?”
24
А Исус им у одговору рече: „И ја ћу вас нешто упитати, па ако ми то кажете, и ја ћу вама рећи каквом влашћу чиним ово.
25
Откуда беше Јованово крштење, с неба или од људи?” А они размишљаху у себи говорећи: „Ако кажемо с неба, рећи ће нам: ‘Зашто му онда не поверовасте?’
26
А ако кажемо од људи, бојимо се народа, јер Јована сви сматрају пророком.”
27
И одговорише Исусу и рекоше: „Не знамо.” Рече и он њима: „Ни ја вама нећу казати каквом влашћу чиним ово.”
28
„А шта ви мислите? Један човек је имао два сина; пришавши првоме рече: ‘Синко, иди данас и ради у винограду.’
29
Он одговори и рече: ‘Идем, господару’, и не оде.
30
Тада приђе другоме и рече исто тако. А он одговори и рече: ‘Нећу’, али се касније покаја и оде.
31
Који је од двојице учинио очеву вољу?” Рекоше: „Други.” Рече им Исус: „Заиста вам кажем да цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.
32
Јер вам дође Јован путем праведности, и не поверовасте му, а цариници и блуднице му повероваше. Ви сте видели, али се нисте покајали да му поверујете.”
33
„Чујте другу причу. Беше један домаћин који посади виноград и огради га оградом, и ископа у њему муљару, и сагради кулу, па га даде под закуп виноградарима и отпутова.
34
А кад се приближи време плодова, посла своје слуге виноградарима да приме његове плодове.
35
И ухватише виноградари његове слуге, једнога избише, другога убише, а трећега каменоваше.
36
Опет посла друге слуге, више њих но први пут, и учинише им исто тако.
37
Најзад посла к њима свога сина говорећи: ‘Презаће од мога сина.’
38
Али виноградари, видевши сина, рекоше међу собом: ‘Ово је наследник, хајде да га убијемо, па ћемо имати његово наследство.’
39
И ухватише га, избацише га из винограда и убише.
40
Кад, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити оним виноградарима?”
41
Рекоше му: „Као злочинце ће их зло побити, а виноград ће изнајмити другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје време.”
42
Рече им Исус: „Зар никад нисте читали у писмима: ‘Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен. Од Господа би ово, и дивно је у нашим очима’?
43
Зато вам кажем да ће се узети од вас царство Божје и дати народу који доноси плодове његове.
44
И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, сатрће га.”
45
И чувши првосвештеници и фарисеји његове приче, увидеше да о њима говори.
46
Тражећи да га ухвате, побојаше се народа, јер га сматраху пророком.
← Chapter 20
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 22 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28