Micah 7

Serbian CNZ

← Chapter 6 Jump to:

1Тешко мени! Постао сам као њива кад се пожање, као виноград после бербе. Нема зрна грожђа за храну, ни смокве ране коју жели душа моја.

2Нема побожног у земљи, ни праведног међу људима. Сви они крв вребају, човек брату свом мрежу поставља.

3Руке су им ка злу пружене, то великаш тражи. Судија према поклону пресуђује, великаш по својој вољи одлучује.

4Најбољи од њих је као трн, најисправнији је као чкаљ. Долази дан најављени, приближава се казна твоја, зато су сви збуњени.

5Не уздајте се у ближњег, не верујте вођи. Пред оном која ти на грудима лежи затварај врата уста својих.

6Син оца грди, ћерка устаје на мајку своју, снаха на свекрву своју. Човеку су непријатељи укућани његови.

7Ја ка Господу гледам, чекам Бога који ми помаже, услишиће ме Бог мој.

8Не ликуј нада мном, непријатељице моја! Ако сам пао, устаћу! Ако у тами боравим, Господ је светлост моја!

9Подносим гнев Господњи јер сам му згрешио. Кад расправи парницу моју и мени пресуди, извешће ме на светлост и гледаћу правду његову.

10Кад га угледа непријатељица моја, од стида ће се покрити. Она ми је говорила: „Где је Господ, Бог твој?” Кад је угледам, наслађиваће се очи моје јер је она згажена као блато на улици.

11Долази дан кад ће се сазидати зидине твоје, дан кад ће заповест отићи далеко.

12У тај дан долазиће теби од Асирије до градова тврдих, од градова тврдих до реке, од мора до мора и од горе до горе.

13Земља ће пуста постати због становника својих и плодова дела њихових.

14Напасај народ свој палицом својом, стадо наслеђа свога, које усамљено живи у жбуњу посред Кармила. Нека пасу по Васану и по Галаду, као у дане старе.

15Покажи нам чудеса као у дане кад си изашао из земље египатске.

16Видеће и посрамиће се варвари поред све силе своје. Ставиће руку на уста, а уши ће им заглухнути.

17Лизаће прах као змија, као гмизавци земаљски. Излазиће дршћући из рупа својих, прилазиће уплашени Господу, Богу нашем, и тебе ће се бојати.

18Који ти је бог сличан, који грехе опрашта и прелази преко безакоња остатку наслеђа свога? Не траје дуго гнев његов, него му је милосрђе драго.

19Он ће нам се опет смиловати, обрисаће безакоња наша, бациће у дубину морску сва сагрешења њихова.

20Подај истину Јакову и милост Аврааму, као што си се заклео очевима нашим у време давно.

← Chapter 6 Jump to: