Nehemiah 13

Serbian CNZ

← Chapter 12 Jump to:

1У оно време читала се Мојсијева књига народу. У њој се нађе написано да Амонац и Моавац не улазе у сабор Божји довека

2јер нису били изашли пред синове Израиљеве с хлебом и водом, него су унајмили Валама против њих да их прокуне. Међутим, Бог наш обрати ону клетву у благослов.

3Кад су чули тај закон, издвојили су из Израиља све странце.

4Пре тога свештеник Елијасив, који је надгледао складишта храма Бога нашег, спријатељи се с Товијом.

5Он му уреди пространу одају у којој су се раније остављали приноси, тамјан, посуде, десетак од жита, вина и уља. То је било намењено левитима, певачима и вратарима и приноси за свештенике.

6Кад се то дешавало, нисам био у Јерусалиму јер сам се био вратио тридесет друге године цара Артаксеркса цару вавилонском. После извесног времена измолио сам цара

7да дођем у Јерусалим. Тад сам видео зло које је учинио Елијасив што је дао Товији просторије у предворју храма Божјег.

8То ме је јако разљутило. Избацио сам из одаје напоље све Товијине ствари.

9Тад заповедих да се одаје очисте и унесох у њих посуде храма Божјег, приносе и тамјан.

10Дознао сам и да се левитима нису давали њихови делови. И левити и певачи, који су морали да служе, разишли су се на своја поља.

11Прекорио сам старешине и упитао их: „Зашто је запуштен храм Божји?” Сакупио сам их поново и поставио на своја места.

12Сви Јудејци доносили су десетке од жита, вина и уља у складишта.

13Поставио сам надзорнике у складиштима: свештеника Селемију и писца Садока, а од левита Федају и уз њих Анана, сина Захура, сина Матанијина, јер су их сматрали поштеним. Они су били дужни да деле браћи својој.

14Сети ме се, Боже мој, због тога и немој да избришеш моја добра дела храму Бога свога и служењу у њему.

15У то време сам видео у Јудеји да газе у кацама у суботу, неке снопове натоварене на магарце, вино, грожђе, смокве и свакојаку робу и носе у Јерусалим у суботу. Прекорио сам их да тог дана не продају робу.

16Тирци који су живели у Јерусалиму доносили су рибу и свакојаку робу и продавали у суботу синовима Јудиним.

17Зато сам прекорио старешине јудејске и рекох им: „Зашто чините такво зло и скрнавите суботу?

18Зар нису то чинили и очеви ваши, па је Бог наш пустио ово зло на нас и на овај град? Ви умножавате гнев над Израиљем кад скрнавите суботу!”

19Тад сам заповедио да се уочи суботе, кад падне мрак на врата јерусалимска, затворе крила њихова. Заповедио сам да се отворе после суботе. Поставио сам неколико момака својих на врата да се не би уносио никакав товар у суботу.

20Једном или два пута преноћили су трговци и продавци разне робе пред Јерусалимом.

21Опоменуо сам их и рекао сам им: „Зашто ноћите пред зидом? Ако још једном то учините, дићи ћу руку на вас!” Од тада нису долазили у суботу.

22Потом заповедих левитима да се очисте и да дођу да чувају врата како би се празновала субота. И због тога ме се сети, Боже мој! Смилуј ми се по великом милосрђу свом!

23У то време сам приметио да су се Јудејци оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.

24Половина њихове деце говорила су азотским или другим језиком. Нису умела да говоре јудејски.

25Грдио сам их, проклињао, а неке сам истукао и почупао. Заклињао сам их Богом: „Немојте да дајете кћери своје синовима њиховим и немојте да узимате кћери њихове за синове своје или за себе.

26Зар није тако сагрешио Соломон, цар Израиљев? Међу свим варварима није било цара равна њему. Бог га је поставио за цара целом Израиљу. Међутим, наведоше га на грех жене странкиње.

27Зар треба да слушамо како чините велико зло и грешите Богу нашем кад узимате жене странкиње?”

28Један од синова првосвештеника Јојаде, сина Елијасивовог, био је зет Санавалату Ороњанину, којег сам био отерао од себе.

29Помени их, Боже мој, зато што су оскрнавили свештенство и завет свештенички и левитски.

30Тако сам их очистио од свега туђег и опет сам успоставио службе свештеника и левита сваком посебно

31и да се доносе дрва у своје време и првине. Сети се, Боже мој, мога добра!

← Chapter 12 Jump to: