bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Proverbs 8
Proverbs 8
Serbian CNZ
← Chapter 7
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 9 →
1
Зар мудрост не позива? Зар разборитост не диже глас свој?
2
Наврх брда, на путу, на раскршћима стоји,
3
на вратима која воде из града, крај улазних врата, она виче:
4
„Људи, вама вичем и глас свој упућујем синовима људским!
5
Луди, научите се мудрости! Безумни, примите разум у срце!
6
Слушајте, јер ћу вам важне ствари говорити и што је праведно говориће усне моје.
7
Истину говоре уста моја, а злоћа је мрска уснама мојим.
8
Праведне су све речи уста мојих, ништа нема у њима лажно ни криво.
9
Све су оне разборитом јасне и исправне онима који знање траже.
10
Примите радије поуку моју него сребро и разборитост радије него злато.
11
Боља је мудрост од драгуља и никаква драгоценост није јој равна.
12
Ја, мудрост, боравим код разборитости и имам моћ расуђивања.
13
Страх Господњи је мржња на зло. Ја мрзим гордост, охолост, пут зла и уста лажљива.
14
У мени су савет и разборитост, ја сам разум и у мени је снага.
15
Преко мене цареви владају и кнезови додељују правду.
16
Преко мене управљају великаши, поглавари и све судије земаљске.
17
Ја волим оне који мене воле и налазе ме они који ме траже.
18
У мени су богатство и слава, постојано добро и правда.
19
Плод мој је бољи од сувога и жеженог злата и корист од мене од чистог сребра.
20
Ја идем путем правде, посред путева праведности
21
да бих дала добро онима који ме воле и да напуним ризнице њихове.
22
Господ ме је имао на почетку пута свога, старију од сваког дела свога.
23
Постављена сам одвајкада, у почетку, пре стварања земље.
24
Родила сам се пре прадубина, док није било извора обилних,
25
пре него што су утемељени брегови, пре брда ја сам се родила,
26
пре него што је створио земљу и поља и почетак праху земаљском.
27
Кад је створио небеса, тамо сам била. Кад је премеравао свод над безданом.
28
Кад је на висини облаке утврђивао. Кад је пустио изворе бездана.
29
Кад је постављао мору границе његове, да се вода не прелије преко обала. Кад је утврђивао темеље земље.
30
Тада сам била миљеница његова, пуна радости из дана у дан, весела пред њим свагда.
31
Радовала сам се целом кругу земаљском и моја су радост деца људска.
32
И сада, децо, послушајте мене. Благо онима који чувају путеве моје.
33
Слушајте савете, да мудрост стекнете. Немојте их одбацивати!
34
Благо човеку који ме слуша и бди сваки дан на вратима мојим, који чува довратке врата мојих!
35
Ко мене нађе, живот је нашао, и милост Господњу добија.
36
Онај ко се о мене огреши, штети души својој, а сви који мене мрзе смрт воле!”
← Chapter 7
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 9 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31