bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian CNZ
/
Revelation 7
Revelation 7
Serbian CNZ
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 8 →
1
Потом видех четири анђела где стоје на четири угла земље и држе четири земаљска ветра да не дува ветар на земљу, ни на море, ни на икакво дрво.
2
И видех другог анђела, који се подиже од истока сунца и који има печат Бога живога, те повика снажним гласом четирма анђелима којима би дано да науде земљи и мору,
3
говорећи: „Не удите земљи, ни мору, ни дрвећу док служитеље Бога нашега не запечатимо на челима њиховим.”
4
И чух број запечаћених: „Сто четрдесет четири хиљаде запечаћених од свих племена синова Израиљевих:
5
од племена Јудина дванаест хиљада запечаћених, од племена Рувимова дванаест хиљада, од племена Гадова дванаест хиљада,
6
од племена Асирова дванаест хиљада, од племена Нефталимова дванаест хиљада, од племена Манасијина дванаест хиљада,
7
од племена Симеонова дванаест хиљада, од племена Левијева дванаест хиљада, од племена Исахорова дванаест хиљада,
8
од племена Завулонова дванаест хиљада, од племена Јосифова дванаест хиљада, од племена Венијаминова дванаест хиљада запечаћених.”
9
Потом видех, и гле, многи народ, кога нико није могао избројати, од сваке народности и племена и народа и језика, где стоје пред престолом и пред Јагњетом, обучени у беле хаљине с палмама у рукама својим.
10
И викаху снажним гласом говорећи: „Спасење припада Богу нашему, који седи на престолу, и Јагњету.”
11
И сви анђели стајаху око престола и старешина и четири жива бића, и падоше на своја лица пред престолом и поклонише се Богу
12
говорећи: „Амин, благослов и слава и мудрост и захвалност и част и сила и снага Богу нашему у све векове. Амин.”
13
И прозбори један од старешина говорећи ми: „Ко су и одакле дођоше ови обучени у беле хаљине?”
14
А ја сам му казао: „Господине мој, ти знаш.” И рече ми: „Ово су они што долазе од велике невоље, који опраше своје хаљине и убелише их у Јагњетовој крви.
15
Зато су пред Божјем престолом, те му служе дан и ноћ у његовом храму, а онај што седи на престолу пребиваће над њима.
16
Они неће никад више гладовати, ни жеднети, нити ће их сунце пећи, нити каква жега,
17
јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов пастир и водиће их на изворе живе воде; а Бог ће отрти сваку сузу с њихових очију.”
← Chapter 6
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 8 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22