1 Kings 18 — Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

4Када је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке, Авдија је узео стотину пророка и сакрио их у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.

5Ахав рече Авдији: »Хајде да обиђемо све изворе и потоке у земљи. Можда нађемо траве да сачувамо у животу коње и мазге, да не морамо да убијемо ниједну од наших животиња.«

6Онда поделише земљу коју ће претражити, па Ахав оде на једну страну, а Авдија на другу.

7Док је Авдија ишао путем, ето му Илије у сусрет. Авдија га препозна, паде ничице и рече: »Јеси ли то ти, господару Илија?«

8»Јесам«, одврати Илија. »Иди и реци свом господару: ‚Ево Илије.‘«

9»Шта сам то згрешио«, упита Авдија, »да мене, свог слугу, предајеш у руке Ахаву, да ме погуби?

10Живога ми ГОСПОДА, твога Бога, нема народа ни царства куда мој господар није послао некога да те тражи. И кад год је неки народ или царство јавило да ниси тамо, терао их је да се закуну да те нису нашли.

11А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘

12Откуд знам куда Дух ГОСПОДЊИ може да те однесе кад ја одем. Ако одем и кажем то Ахаву, а он те не нађе, убиће ме. А ја, твој слуга, бојим се ГОСПОДА од своје младости.

13Зар ниси чуо, господару, шта сам учинио кад је Језавеља убијала ГОСПОДЊЕ пророке? Стотину њих сам сакрио у две пећине, по педесет у сваку, и снабдевао их храном и водом.

14А ти ми сад кажеш да идем свом господару и да му кажем: ‚Ево Илије.‘ Убиће ме!«

15Илија рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, колико данас ћу се појавити пред Ахавом.«

16Авдија оде Ахаву и рече му за Илију, па Ахав пође Илији у сусрет.

17Када је угледао Илију, рече му: »Јеси ли то ти, изазивачу невоља у Израелу?«

18»Не изазивам ја невоље у Израелу«, одговори Илија, »него ти и твоја породица. Одбацили сте ГОСПОДЊЕ заповести и пошли за Ваалима.

19Него, сада позови сав Израел да се окупи преда мном на гори Кармел, а доведи и четири стотине педесет Ваалових пророка и четири стотине Ашериних пророка, који једу за Језавељином трпезом.«

20Ахав позва све Израелце и окупи пророке на гори Кармел.

21Илија изађе пред сав народ и рече: »Докле ћете се још колебати између две стране? Ако је ГОСПОД Бог, идите за њим, а ако је Ваал Бог, идите за њим.« Али народ му не одговори ниједном речју.

22Тада Илија рече народу: »Ја сам једини остао од ГОСПОДЊИХ пророка, а Ваал има четири стотине педесет пророка.

23Дајте нам два јунца, па нека они изаберу једнога за себе. Нека га исеку на комаде и положе на дрва, али нека не пале ватру. Ја ћу припремити другог јунца и положити га на дрва, али нећу палити ватру.

24Онда ви призовите име свога бога, а ја ћу призвати ГОСПОДЊЕ име. Бог који одговори огњем – тај је прави Бог.« Сав народ рече: »Добро кажеш.«

25Илија рече Вааловим пророцима: »Изаберите једног јунца, па га ви први припремите, јер вас има много. Призовите име свога бога, али не палите ватру.«

26Тако они узеше јунца и припремише га, па су од јутра до поднева призивали Ваалово име. »Ваале, услиши нас!« викали су. Али ни од кога гласа ни одговора. А они су скакали око жртвеника који су направили.

27У подне Илија поче да им се руга. »Вичите гласније«, рече. »Јер, бог је то. Можда се занео у мисли, или је заузет, или је на путу. Можда спава, па га треба пробудити.«

28Тада они завикаше још гласније, па су се до крви засецали мачевима и копљима, као што им је био обичај.

29Прође и подне, а они наставише да пророкују све док није било време за приношење вечерње жртве. Али нигде гласа; ни од кога одговора ни знака да неко обраћа пажњу.

30Тада Илија рече целом народу: »Приђите ми.« Они му приђоше, а он поправи ГОСПОДЊИ жртвеник, који је био порушен.

31Узе дванаест каменова, по један за свако племе које је потекло од Јакова, коме је ГОСПОД рекао: »Име ће ти бити Израел«,

32па од тих каменова подиже жртвеник ГОСПОДЊЕМ имену и око њега ископа јарак толико широк да су у њега могле да стану две сее семена.

33Онда наслага дрва, исече јунца на комаде и положи га на дрва, па рече: »Напуните четири крчага водом и излијте на жртву и на дрва.«

34Потом рече: »Учините то још једном«, и они то учинише још једном. »Учините то и трећи пут«, рече он, и они то учинише и трећи пут.

35Вода се сливала око жртвеника, па је напунила и јарак.

36Када је било време да се принесе жртва, пророк Илија приђе жртвенику и помоли се: »ГОСПОДЕ, Боже Авраамов, Исааков и Израелов, обзнани данас да си ти Бог у Израелу и да сам ја твој слуга и да сам све ово учинио по твојој заповести.

37Услиши ме, ГОСПОДЕ, услиши ме, да би овај народ знао да си ти, ГОСПОДЕ, Бог и да ћеш им срце окренути к себи.«

38Тада паде огањ ГОСПОДЊИ и сажеже жртву, дрва, каменове и прашину, па чак исуши и воду у јарку.

39Када је сав народ то видео, попада ничице и повика: »ГОСПОД је Бог! ГОСПОД је Бог!«

40Тада им Илија рече: »Похватајте Ваалове пророке. Нека ниједан не умакне!« Тако их похваташе, а Илија их одведе у кланац Кишон и тамо их поби.

41Илија рече Ахаву: »Иди горе, једи и пиј, јер чује се шум велике кише.«

42Ахав оде да једе и пије, а Илија се попе на врх Кармела, сави се према земљи и стави главу међу колена.

43»Иди и погледај према мору«, рече он своме слузи. Слуга се попе и погледа, па рече: »Нема тамо ничега.« Илија му седам пута рече: »Иди и погледај.«

44Седми пут слуга рече: »Облак, мален као људски длан, диже се с мора.« Тада Илија рече: »Иди и кажи Ахаву: ‚Упрегни коње и сиђи пре него што те спречи киша.‘«

45Убрзо се небо зацрне од облакâ, подиже се ветар и поче да пада велика киша. Ахав се одвезе према Јизреелу,

46а сила ГОСПОДЊА сиђе на Илију, који се упаса, па је пред Ахавом трчао све до Јизреела.