1 Samuel 1

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

Jump to: Chapter 2 →

1Био један човек из Раматајима, у Ефремовом горју, Цуфовац из Ефремовог племена, по имену Елкана син Јерохама сина Елихуа сина Тохуа сина Цуфовог.

2Имао је две жене: једна се звала Ана, а друга Пенина. Пенина је имала деце, а Ана није.

3Елкана је сваке године ишао из свога града да се поклони и принесе жртву ГОСПОДУ над војскама у Шилу, где су два Елијева сина, Хофни и Пинхас, били ГОСПОДЊИ свештеници.

4Онога дана када би приносио жртву, Елкана би давао по део меса својој жени Пенини и свим њеним синовима и кћерима,

5а Ани би давао двоструко, јер ју је волео. Али њој ГОСПОД није дао да има деце.

6Пошто Ани ГОСПОД није дао да има деце, њена супарница ју је стално кињила не би ли је узрујала.

7Тако је то било из године у годину: кад год би полазили у Дом ГОСПОДЊИ, Пенина би кињила Ану све док се ова не би толико расплакала да није могла ни да једе.

8Њен муж Елкана би је тада упитао: »Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто си потиштена? Зар ти ја не значим више од десет синова?«

9Једном, након што су јели и пили у Шилу, Ана устаде. А свештеник Ели је седео на својој столици крај довратка ГОСПОДЊЕГ храма.

10Сва очајна, Ана се, горко плачући, помоли ГОСПОДУ

11и заветова се говорећи: »ГОСПОДЕ над војскама, ако благонаклоно погледаш на мој јад и сетиш се мене, своје слушкиње, ако ме не заборавиш, него ми даш мушко дете, ја ћу га дати теби, ГОСПОДЕ, за цео живот, и бритва му неће прећи преко главе.«

12Она се дуго молила пред ГОСПОДОМ, а Ели јој је посматрао уста.

13Ана се молила у себи – мицале су јој се само усне, али јој се глас није чуо. Ели зато помисли да је пијана,

14па јој рече: »Докле ћеш се опијати? Остави се вина.«

15»Није то, господару«, одговори Ана, »него сам очајна. Нисам пила ни вина ни опојног пића. Изливала сам своје срце пред ГОСПОДОМ.

16Не гледај на мене, своју слушкињу, као на порочну жену. Молила сам се овде због своје велике муке и жалости.«

17Тада јој Ели рече: »Иди у миру и нека ти Бог Израелов дâ то што си од њега тражила.«

18А она рече: »Нека ја, твоја слушкиња, нађем милост у твојим очима.« Онда она оде својим путем и узе да нешто поједе, и лице јој више није било тужно.

19Сутрадан поранише, поклонише се ГОСПОДУ, па се вратише кући у Раму. Елкана је спавао са својом женом Аном, и ГОСПОД је се сети:

20Ана затрудне и, када је дошло време, роди сина. Даде му име Самуило, говорећи: »Јер сам га затражила од ГОСПОДА.«

21Када је потом Елкана ишао са свом својом породицом да принесе годишњу жртву ГОСПОДУ и да изврши свој завет,

22Ана не пође, већ рече мужу: »Чим дечака престанем да дојим, повешћу га и показати пред ГОСПОДОМ, и он ће тамо остати целог свог живота.«

23»Учини како мислиш да је најбоље«, рече јој њен муж Елкана. »Остани код куће док не престанеш да га дојиш. Нека ГОСПОД учини да испуниш своје обећање.« Тако она остаде код куће да доји сина док више не буде морала да га доји.

24А када је престала да га доји, поведе га, још онако малог, у Дом ГОСПОДЊИ у Шилу, узевши са собом јунца од три године, ефу брашна и мешину вина.

25Када су заклали јунца, дечака доведоше Елију,

26коме Ана рече: »Жив био, господару. Ја сам она жена која је стајала овде крај тебе и молила се ГОСПОДУ.

27Молила сам се за ово дете, и ГОСПОД ми је дао то што сам тражила.

28Зато га сада дајем ГОСПОДУ – биће ГОСПОДЊИ целог свог живота.« Онда се Елкана тамо поклони ГОСПОДУ.

Jump to: Chapter 2 →