2 Corinthians 2

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Одлучио сам, наиме, да не дођем опет к вама доносећи жалост.

2Јер, ако вас ја ражалостим, ко ће мене да обрадује? Зар онај кога жалостим?

3Зато сам вам онако написао, да ме, када дођем, не ражалосте они који би требало да ме обрадују, уздајући се у све вас да је моја радост уједно и радост свих вас.

4Јер, писао сам вам из тешке невоље, тескобног срца и уз многе сузе. Али, не да се ражалостите, него да упознате моју љубав, које у изобиљу имам за вас.

5Ако је неко изазвао жалост, није ражалостио мене, него донекле – да не претерам – све вас.

6Таквоме је довољна ова казна већине,

7па му зато радије опростите и утешите га, да га превелика жалост не сатре.

8Стога вас молим да према њему покажете љубав.

9Ради тога сам баш и писао, да сазнам да ли сте прекаљени, да ли сте у свему послушни.

10Коме ви нешто опростите, опраштам и ја. Јер, и ја што сам опростио – ако је било шта да се опрости – ради вас сам, пред Христом, опростио,

11да нас Сатана не надмудри. Јер, знамо његове намере.

12Када сам ради Христовог еванђеља дошао у Троаду, иако су ми се отворила врата у Господу,

13душа ми није била спокојна, јер нисам нашао свог брата Тита. Зато сам се опростио од њих и пошао у Македонију.

14Али, хвала Богу, који нас увек чини победницима у Христу и на сваком месту преко нас шири мирис сазнања о себи.

15Ми смо Богу пријатан, Христов мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају:

16једнима мирис смрти – за смрт; а другима мирис живота – за живот. И ко је за то подобан?

17Јер, ми не тргујемо Божијом речју, као многи, него искрено говоримо у Христу – као од Бога пред Богом.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →