2 Kings 7

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 6 Jump to: Chapter 8 →

1Јелисије рече: »Чуј реч ГОСПОДЊУ. Овако каже ГОСПОД: ‚Сутра у ово време на самаријској капији сеа брашна продаваће се за шекел и две сее јечма за шекел.‘«

2Заповедник на чију руку се цар ослањао рече Божијем човеку: »И кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?« »Видећеш својим очима«, одговори Јелисије, »али ти од тога нећеш јести.«

3А на улазу градске капије била су четири губавца. Они рекоше један другом: »Зашто да останемо овде док не умремо?

4Ако одлучимо да одемо у град – тамо влада глад, па ћемо умрети. А умрећемо и ако останемо овде. Зато хајдемо у арамејски табор и предајмо се. Ако нас поштеде, остаћемо живи, а ако нас убију, умрећемо.«

5У сумрак устадоше и кренуше у арамејски табор. Када су стигли до руба табора, а оно – нигде никог,

6јер је ГОСПОД учинио да Арамејци зачују звук борних кола и коњâ и силне војске, па су говорили један другом: »Ено израелски цар је унајмио хетитског и египатског цара да нас нападну!«

7Тако су се дигли и побегли у сумрак оставивши своје шаторе, коње и магарце. Оставили су табор какав је био и побегли да спасу живу главу.

8Губавци дођоше до руба табора и уђоше у један шатор, па су јели и пили. Онда узеше злата, сребра и одеће и одоше да то сакрију. Потом се вратише и уђоше у други шатор, узеше нешто ствари из њега, па и њих сакрише.

9Онда рекоше један другом: »Не радимо добро. Ово је дан радосних вести, а ми их чувамо за себе. Ако будемо чекали да сване, стићи ће нас казна. Хајде да о овом одмах обавестимо царску палату.«

10И одоше и викнуше чувара градске капије, па му рекоше: »Ушли смо у арамејски табор, а тамо нигде никог. Никоме ни трага ни гласа – само везани коњи и магарци и шатори остављени какви су били.«

11Чувар капије то довикну осталим чуварима, и они то јавише у палату.

12Цар устаде ноћу и рече својим заповедницима: »Рећи ћу вам шта су нам учинили Арамејци. Знају да гладујемо, па су зато напустили табор да се сакрију у пољу, мислећи: ‚Сигурно ће изаћи, па ћемо их онда ухватити живе и ући у град.‘«

13Један од његових заповедника рече: »Нека неколико људи узме пет од преосталих коња у граду. Њихов усуд биће исти као и свега мноштва Израелаца који остану овде. Пошаљимо их, па ћемо сазнати шта је било.«

14Тако изабраше двоја борна кола са коњима и цар их посла за арамејском војском, заповедивши возачима: »Идите и сазнајте шта је било.«

15Пратили су Арамејце све до реке Јордан, а цео пут је био прекривен одећом и опремом коју су Арамејци побацали при бекству. Тада се гласници вратише и известише цара,

16па народ изађе и опљачка арамејски табор. Тако се сеа брашна продавала за шекел и две сее јечма за шекел, као што је ГОСПОД и рекао.

17А цар је на градску капију поставио оног заповедника на чију руку се ослањао, па га народ изгази на капији и он издахну, баш као што је Божији човек рекао када је цар дошао у његову кућу.

18Догодило се баш онако како је Божији човек рекао цару: »Сутра у ово време на самаријској капији сеа брашна продаваће се за шекел и две сее јечма за шекел.«

19А онај заповедник је био рекао Божијем човеку: »Слушај, чак кад би ГОСПОД отворио небеске уставе, да ли би то могло бити?« Божији човек је одговорио: »Видећеш својим очима, али ти од тога нећеш јести.«

20И баш тако му се десило, јер га је народ изгазио на капији и он је умро.

← Chapter 6 Jump to: Chapter 8 →