2 Peter 2

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Али, у народу је било и лажних пророка, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће кришом уносити погубне јереси и порицати Господара који их је откупио. Тако ће на себе навући брзу пропаст.

2Многи ће се повести за њиховом разузданошћу и због њих ће се оцрњивати Пут истине.

3У својој похлепности, искоришћаваће вас измишљотинама. Али њихова осуда већ одавно виси над њима и њихова пропаст не дрема.

4Јер, ако Бог није поштедео анђеле који су згрешили, него их је бацио у мрачна гротла пакла, да буду чувани за Суд;

5ако ни стари свет није поштедео када је сручио потоп на његове безбожнике, него је сачувао само Ноја, проповедника праведности, и седморо других;

6ако је осудио градове Содому и Гомору, претворивши их у пепео, и истакао их за пример будућим безбожницима;

7ако је избавио праведног Лота, који је био на мукама због разузданог понашања безаконикâ

8– јер, том праведнику су из дана у дан праведну душу раздирала дела безакоња која је гледао и слушао док је боравио међу њима –

9то значи да Господ зна како да побожне избави од искушења, а неправедне сачува за казну на Дан суда,

10и то пре свих оне који иду за прљавом пожудом тела и презиру Господњу власт. Дрски и безобразни, они се не плаше да оцрњују небеска бића,

11док анђели, иако су јачи и моћнији, не износе погрдне оптужбе против њих пред Господом.

12А они, као бесловесне животиње, бића нагона, рођена да се хватају и уништавају, оцрњују оно што не познају, па ће у својој покварености и бити уништени.

13Неправда ће им бити плата за неправду. Они – љаге и ругобе које се наслађују својим преварама док се с вама госте – насладом сматрају банчење у по бела дана.

14Очију пуних прељубе и никад сити греха, примамљују непостојане душе. Срце им је, породу проклетом, огрезло у похлепи.

15Напустили су прави пут и залутали, пошавши путем Валаама сина Веоровог, који је заволео плату неправедности,

16али и примио укор за своје недело: нема животиња проговорила је људским гласом и спречила пророково безумље.

17Они су извори без воде и облаци које гони олуја; за њих се чува најцрња тама.

18Говоре хвалисаве и празне речи и разузданим телесним пожудама маме оне што су тек побегли од оних који живе у заблуди.

19Обећавају им слободу, а сами су робови покварености – јер, свако робује оном што га је савладало.

20Ако се, наиме, они који су побегли од прљавштина света када су спознали нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа, опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње стање горе од оног првог.

21Јер, било би им боље да нису ни спознали пут праведности него што су, пошто су га спознали, окренули леђа светој заповести која им је предата.

22Догодило им се оно што кажу истините изреке: »Пас се враћа на своју бљувотину« и »Окупана свиња се враћа да се ваља у каљузи.«

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →