bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Deuteronomy 2
Deuteronomy 2
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 3 →
1
Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.
2
Тада ми је ГОСПОД рекао:
3
»Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север.
4
Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви.
5
Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву.
6
Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«
7
ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.
8
Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.
9
Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«
10
(У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци.
11
И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима.
12
У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)
13
ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.« И ми смо прешли преко потока Зереда.
14
Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео.
15
ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.
16
А када је умро и последњи од тих ратника,
17
ГОСПОД ми је рекао:
18
»Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја.
19
Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«
20
(И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима.
21
Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом,
22
баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом.
23
Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)
24
»Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој.
25
Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«
26
Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши:
27
»Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево.
28
Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице,
29
као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«
30
Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.
31
ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«
32
Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца,
33
ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском.
34
Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу.
35
А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе.
36
Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све.
37
Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.
← Chapter 1
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 3 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34