Ezra 3

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Када је дошао седми месец и Израелци већ били у својим градовима, цео народ се сложно окупи у Јерусалиму.

2Тада Исус син Јоцадаков са својим сусвештеницима и Зоровавел син Салатиилов са својом сабраћом почеше да подижу жртвеник Богу Израеловом да би на њему приносили жртве паљенице, као што је записано у Закону Мојсија, Божијег човека.

3Упркос великом страху од околних народа, подигоше жртвеник на његовом првобитном месту, па су на њему приносили жртве паљенице ГОСПОДУ, и јутарње и вечерње.

4Затим, као што је записано, прославише Празник сеница, приносећи онолико паљеница колико је било прописано за сваки дан празника.

5Потом су приносили редовне жртве паљенице, жртве у време младог месеца и жртве за све ГОСПОДЊЕ свете празнике, као и оне које се приносе као жртве драговољне ГОСПОДУ.

6Првог дана седмог месеца почеше да приносе жртве паљенице ГОСПОДУ, иако темељи Храма ГОСПОДЊЕГ још нису били положени.

7Онда дадоше новца зидарима и тесарима и хране, пића и уља Сидонцима и Тирцима да им, по допуштењу Кира, цара Персије, из Либана морем до Јопе превезу кедрових дебала.

8Другог месеца, друге године по њиховом доласку у Божији Дом у Јерусалиму, Зоровавел син Салатиилов и Исус син Јоцадаков почеше да изводе радове, заједно са осталом својом сабраћом свештеницима, Левитима и свима који су се из сужањства вратили у Јерусалим, одређујући Левите од двадесет година и старије да надгледају зидање Дома ГОСПОДЊЕГ.

9Исус и његови синови и браћа, Кадмиел и његови синови – Ходавјини потомци – и Хенададови синови са својим синовима и браћом – све Левити – удружише се да надгледају оне који су радили на Божијем Дому.

10Када су градитељи положили темеље Храма ГОСПОДЊЕГ, свештеници у својим одорама и са трубама, а Левити који су били Асафови потомци са чинелама, заузеше своја места да хвале ГОСПОДА, као што је прописао Давид, цар Израела,

11па су певали хвалоспеве и песме захвалнице ГОСПОДУ: »Он је добар; његова љубав према Израелу остаје довека.« И сав народ је веома гласно викао хвалећи ГОСПОДА, јер су били положени темељи Дома ГОСПОДЊЕГ.

12А многи од старијих свештеника, Левита и глава породица који су видели ранији храм, гласно заплакаше када су видели да су положени темељи овог храма, док су многи други клицали од радости.

13И нико није могао да разликује звук радосног клицања од звука плача, јер је народ веома гласно викао. А тај звук се чуо веома далеко.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →