bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Hebrews 6
Hebrews 6
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 7 →
1
Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смрт и вером у Бога,
2
учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду.
3
И то ћемо учинити ако Бог дâ.
4
Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу
5
и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света,
6
па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.
7
Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов,
8
а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству – на крају ће бити спаљена.
9
Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење.
10
Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима.
11
А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде,
12
да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и стрпљивошћу наслеђују обећано.
13
Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,
14
рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«
15
И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16
Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.
17
Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,
18
да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.
19
Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе,
20
онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.
← Chapter 5
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 7 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13