bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
/
Jeremiah 4
Jeremiah 4
Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 5 →
1
»Ако хоћеш да се вратиш, Израеле«, говори ГОСПОД, »врати ми се. Ако уклониш своје одвратне идоле и више не одлуташ,
2
и ако се истинито и поштено закунеш: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘, благословићу народе и они ће ме хвалити.«
3
Овако ГОСПОД каже Јудејима и Јерусалиму: »Преорите своју неизорану земљу и не сејте међу трњем.
4
Обрежите се ГОСПОДУ, уклоните кожицу са свога срца, Јудеји и Јерусалимљани, иначе ће моја срџба планути као огањ и горети, а никога да је угаси, због ваших злих дела.«
5
»Објавите у Јуди и разгласите у Јерусалиму: ‚Дуните у овнујски рог по целој земљи!‘ Вичите из свега гласа и говорите: ‚На окуп! Бежимо у утврђене градове!‘
6
Знак поставите према Сиону, у заклон бежите без оклевања, јер несрећу доносим са севера, уништење велико.
7
Лав је изашао из свога брлога, кренуо је уништитељ народâ. Своје место је оставио да ти опустоши земљу. Градови ће ти лежати у рушевинама, без иједног житеља.
8
Зато се обуците у кострет, наричите и кукајте: ‚Жестоки гнев ГОСПОДЊИ није се окренуо од нас!‘
9
»Тога дана«, говори ГОСПОД, »клонуће духом цар и поглавари, ужаснути се свештеници и згрозити пророци.«
10
Тада ја рекох: »Ах, Господе ГОСПОД, како си тешко преварио овај народ и Јерусалим кад си рекао: ‚Имаћете мир‘, а сад им је мач под грлом.«
11
У то време ће овом народу и Јерусалиму бити речено: »Ужарен ветар са голетних висова пустињских дува на мој народ, али не да га развеје или прочисти.
12
Жесток ветар долази ми оданде. Сада изричем пресуду против њих.«
13
Ево надире као облаци, његова кола стижу као вихор, коњи му од орлова бржи. Тешко нама! Пропадосмо!
14
Опери своје срце од зла, Јерусалиме, и спаси се. Докле ћеш гајити опаке мисли?
15
Глас најављује из Дана, из Ефремових брда обзнањује несрећу.
16
»Овако кажи народима, обзнани Јерусалиму: ‚Из далеке земље стиже војска да те опседне, бојни поклич испушта против Јудиних градова.
17
Попут чуварâ поља окружују Јерусалим, јер се против мене побунио‘«, говори ГОСПОД.
18
»‚Својим поступцима и делима ово си навукао на себе, ово ти је казна. О, како је горка! О, како пробада срце!‘«
19
Каква тескоба! Каква тескоба! Превијам се од бола. Срце ме боли, срце у мени силно лупа, не могу да ућутим. Јер, чуо сам звук рога, бојне покличе.
20
О несрећи за несрећом јављају, сва земља је опустошена. Шатори ми опустошени у магновењу, моје сенице у трен ока.
21
Докле ћу гледати ратне барјаке и слушати звук рога?
22
»Мој народ је безуман, не познају ме. Они су неразумна деца, ништа не схватају. Вешти су само да чине зло, а да чине добро не умеју.«
23
Погледах земљу – безоблична и празна; и небеса – њихова светлост нестала.
24
Погледах планине – тресу се; сва брда – уздрмала се.
25
Погледах, а људи нигде, све птице одлетеле.
26
Погледах, а плодна земља постала пустиња, сви јој градови леже у рушевинама због ГОСПОДА и његовог жестоког гнева.
27
Јер, овако каже ГОСПОД: »Сва земља биће опустошена, иако је нећу докраја уништити.
28
Зато ће земља туговати и небеса потамнети, јер ја рекох, и нећу се предомислити, одлучих, и нећу одустати.«
29
На звук коњаникâ и стрелаца цео град нададе у бекство. Једни се завлаче у шикаре, други се пентрају уз литице. Сви градови напуштени, нико више у њима не живи.
30
Шта то радиш, Опустошена? Зашто се облачиш у скерлет и златан накит стављаш на себе? Зашто очи сенчиш бојом? Узалуд се улепшаваш, твоји љубавници те презиру: хоће да ти узму живот.
31
Јер, чујем јаук као у жене у трудовима, стењање као у оне која рађа прво дете, јаук Кћери сионске док се за дах бори и пружа руке, говорећи: »Тешко мени! Занемоћах пред убицама.«
← Chapter 3
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 5 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52