Joel 2

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Дуните у овнујски рог на Сиону! Знак за узбуну дајте на моме светом брду! Нека задрхте сви становници земље, јер долази Дан ГОСПОДЊИ. Сасвим је близу

2– дан таме и помрчине, дан облачан и црн. Као зора која се шири преко гора, долази велика и силна војска, какве није било никада пре, нити ће је бити у будућим временима.

3Пред њима прождире огањ, за њима букти пламен. Пред њима је земља као врт еденски, иза њих гола пустиња – ништа им не може измаћи.

4Изгледом су као коњи, хитају као коњица.

5Уз звук сличан звуку кола преко врхова планина скачу, као праскави огањ који прождире стрњику, као силна војска у бојном поретку.

6Пред њима тескоба хвата народе, свако лице побледи.

7Као ратници јуришају, као војници се веру по зидинама. Сви корачају право, не скрећући са свога пута.

8Не гурају један другога, свако право напред корача. Кроз редове одбране продиру своје редове не реметећи.

9На град наваљују, дуж зидина трче. Уз куће се пентрају, кроз прозоре улазе као провалници.

10Пред њима се земља тресе, небо дрхти, сунце и месец помрачују, а звезде више не светле.

11ГОСПОД грми на челу своје војске; нема броја његовим снагама и силни су они који његову реч извршавају. Велик је Дан Господњи и страшан. Ко да га издржи?

12»Још и сада«, говори ГОСПОД, »вратите ми се свим својим срцем, постећи, плачући и кукајући.«

13Срце раздерите, а не одећу. Вратите се ГОСПОДУ, своме Богу, јер он је милостив и самилостан, спор да се разгневи и препун љубави и невољан да пошаље несрећу.

14Ко зна? Можда се окрене и сажали, па за собом остави благослов – житне жртве и леванице за ГОСПОДА, вашега Бога.

15Дуните у овнујски рог на Сиону, прогласите свети пост, сазовите свети скуп.

16Окупите народ, освештајте скуп, окупите старешине, окупите децу, оне који сисају на грудима. Нека младожења оде из своје собе и невеста из своје одаје.

17Нека између храмског трема и жртвеника плачу свештеници, они који служе пред ГОСПОДОМ. Нека кажу: »Поштеди свој народ, ГОСПОДЕ. Не дај да твој посед вређају, да буде узречица међу народима. Зашто да се међу народима говори: ‚Где је њихов Бог?‘«

18Тада ће ГОСПОД бити љубоморан због своје земље и сажалити се на свој народ.

19ГОСПОД ће им одговорити: »Шаљем вам жита, младог вина и уља довољно да се наситите. Никада више нећу дати да вас вређају међу народима.

20»Отераћу северну војску далеко од вас и одгурати је у земљу испуцалу и голу: њену претходницу у источно море, а залазницу у западно, и њен смрад ће се подићи, њен воњ се дизати.« Да, велика дела је учинио.

21Не бој се, земљо, весели се и радуј. Да, ГОСПОД је велика дела учинио.

22Не бојте се, дивље животиње, јер опет се зелене пространи пашњаци, дрвеће доноси своје плодове, смоква и лоза дају своје богатство.

23Весели се, народе сионски, радуј се у ГОСПОДУ, своме Богу, јер ти је дао јесење кише праведности, учинио да падну кише, јесење и пролећне кише, као некад.

24Гумна ће се испунити житом, каце младог вина и уља преливати се.

25»Вратићу вам за године које су појели скакавци – скакавци коњици, штурци и путници – моја велика војска коју сам послао међу вас.

26Имаћете да једете много, досита, и хвалићете Име ГОСПОДА, свога Бога, који је за вас учинио чуда. Никада више мој народ извргнут срамоти.

27Тада ћете знати да сам у Израелу, да сам ја ГОСПОД, ваш Бог, и да нема другога. Никада више мој народ извргнут срамоти.«

28»После овога, излићу свога Духа на све људе, и ваши синови и кћери ће пророковати, ваши старци сањати снове, ваши младићи имати виђења.

29А и на ваше слуге и слушкиње излићу тих дана свога Духа.

30Показаћу знамења на небу и на земљи, крв и огањ и стубове дима.

31Сунце ће се претворити у таму, а месец у крв пре него што дође велики и страшни Дан ГОСПОДЊИ.«

32И свако ко призове Име ГОСПОДЊЕ, биће спасен. Јер, на гори Сион и у Јерусалиму биће спасење, као што је ГОСПОД рекао, а међу преживелима они које ГОСПОД позове.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →