Lamentations 5

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 4 Jump to:

1Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло, погледај и види нашу срамоту.

2Наше наследство је предато странцима, наше куће туђинцима.

3Сирочад постадосмо, оца немамо, мајке нам удовице.

4Сребром плаћамо воду коју пијемо, а и за дрва плаћамо цену.

5За вратом нам гонитељи; уморни смо, а починка нам нема.

6Руку смо пружили Египту и Асирији, да се наједемо хлеба.

7Наши праоци згрешише, и више их нема, а ми њихову казну носимо.

8Робови владају над нама; нико да нас истргне из њихових руку.

9Свој хлеб доносимо по цену живота због мача у пустињи.

10Кожа нам врела као пећ од врућице изазване глађу.

11На Сиону силују жене и девојке у градовима Јуде.

12Поглавари се сами вешају, старешинама се не указује част.

13Младићи окрећу млинске каменове, дечаци посрћу под товарима дрва.

14Старешине нестадоше са градске капије, младићи престадоше да свирају.

15Срце нам се више не радује, играње нам се окрену у жалост.

16Са главе нам паде круна. Тешко нама јер смо згрешили!

17Због тога нам болује срце, због тога нам се замутише очи.

18Јер, гора Сион је опустела, по њој тумарају лисице.

19Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека, твој престо остаје кроз сва поколења.

20Зашто нас стално заборављаш? Зашто нас толико дуго остављаш?

21Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се. Обнови наше дане, да буду као некад,

22ако нас ниси докраја одбацио и безмерно се разгневио на нас.

← Chapter 4 Jump to: