Micah 7

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 6 Jump to:

1Тешко мени! Ја сам као онај који летње плодове убире када се пабирчи по винограду. Нигде грозда да га поједем, ниједне ране смокве за којом жудим.

2Верни нестадоше из земље, не остаде ниједан честит међу људима. Сви вребају да пролију крв, свако свакога лови мрежом.

3Обе руке се извештиле за зло. Службеник тражи поклоне, судија прима мито, великаш одлучује по свом хиру – сви они сплеткаре заједно.

4Најбољи међу њима је као трн, најчеститији као живица од трња. Дошао је дан од ког су страховали, дан када ће бити кажњени. Сада је време њихове пометње.

5Не веруј ближњему, не уздај се у пријатеља, пази шта причаш пред оном која ти лежи у наручју.

6Јер, син презире оца, кћи се диже против мајке, снаха против свекрве. Човеку ће његови укућани бити непријатељи.

7А ја, ја сам с надом загледана у ГОСПОДА, чекам Бога, свога Спаситеља. Услишиће ме мој Бог.

8Не ликуј нада мном, душманко. Иако сам пала, устаћу. Иако седим у тами, ГОСПОД је моја светлост.

9Зато што сам згрешила против ГОСПОДА, трпећу његову срџбу док се не заузме за мене и не добије моју парницу. Извешће ме на светлост, и ја ћу видети његову праведност.

10Видеће то моја душманка и биће осрамоћена она која је говорила: »Где је тај ГОСПОД, твој Бог?« Тада ће ми се очи наслађивати гледајући како по њој газе као по блату на улицама.

11Доћи ће дан када ће ти бити подигнути бедеми, дан када ће ти се проширити међе.

12Тога дана долазиће ти људи од Асирије до египатских градова, од Египта до Еуфрата, од мора до мора, од горе до горе.

13Земља ће опустети због својих житеља и њихових дела.

14Напасај свој народ својом палицом, стадо свога поседа, које сâмо живи у шуми, на бујним пашњацима. Нека пасе у Башану и Гиладу као у прадавним данима.

15Покажи нам чуда као у дане када си изашао из Египта.

16Народи ће их видети и постидети се упркос свој својој сили. Руком ће покрити уста и уши ће им заглушити.

17Лизаће прашину као змија, као створови који гмижу по земљи. Дрхтећи ће изаћи из својих јазбина, у страху се окренути теби, ГОСПОДЕ, наш Боже, и бојати те се.

18Ко је Бог као ти, који прашта грех и прелази преко преступа Остатка свога поседа? Ти не истрајаваш вечно у своме гневу, него ти је мило да покажеш љубав.

19Опет ћеш нам се смиловати: згазићеш наша злодела и све наше грехе бацити у дубине мора.

20Јакову ћеш дати истину, Аврааму љубав, као што си уз заклетву обећао нашим праоцима у давним данима.

← Chapter 6 Jump to: