Nahum 3

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 2 Jump to:

1Тешко граду крвопролића, пуном лажи, пуном пљачке, где никад не понестаје жртава!

2Бичеви фијучу, точкови клопарају, коњи јуре, кола поскакују!

3Коњаници јуришају, мачеви севају, копља блистају! Мноштво жртава, гомиле мртвих, безброј лешева, људи се о мртваце спотичу!

4Све то због похоте блуднице, замамне милоснице враџбина, која народе пороби својим блудничењем и братства својим врачањем.

5»Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама. »Подићи ћу крила твоје хаљине преко твога лица, народима показати твоју голотињу и царствима твоју срамоту.

6Засућу те одвратним смећем, с презиром поступити с тобом и изложити те руглу.

7Ко год те буде видео, бежаће од тебе, говорећи: ‚Нинива је разваљена! Ко ће да је ожали?‘ Где да ти нађем тешитеље?«

8Зар си боља него Теба, која лежи на Нилу, окружена водама? Река јој је била одбрана и воде бедеми.

9Куш и Египат били су јој бесконачна снага, Пут и Либија њени помагачи.

10Али и она је заробљена и отишла је у изгнанство. Децу су јој смрскавали по свим угловима улица, за њене угледнике бацали коцку, а све великаше везали ланцима.

11И тебе ће обузети пијанство. Крићеш се и тражити уточиште пред непријатељем.

12Све су ти тврђаве као стабла смокве са првинама зрелих плодова: протресу ли се, смокве падају у уста онога који једе.

13Погледај своју војску – све саме жене! Капије твоје земље широм су отворене твојим непријатељима: огањ им је прогутао преворнице.

14За опсаду захвати воде, утврди бедеме. Меси блато, гази иловачу, тврду циглу направи.

15Ту ће те огањ прогутати, мач те посећи и прождрети те као скакавци коњици. Намножи се као скакавци коњици, намножи се као скакавци чегрташи.

16Намножила си своје трговце, да их буде више од звезда на небу, а они, као скакавци коњици, оголе земљу, па одлете.

17Твојих стражара је као скакаваца чегрташа, службеника као ројева скакаваца који по хладном дану бораве на зидовима, а чим сунце изађе, одлећу и не зна се где су.

18Царе асирски, заспаше твоји пастири, твоји племићи легоше на починак. Народ ти се раштркао по горама, а никога да их сабере.

19Твојој рани нема лека, твоја повреда је неисцељива. Ко год чује ову вест о теби запљескаће рукама. Јер, ко није осетио твоју бескрајну окрутност?

← Chapter 2 Jump to: