Nehemiah 5

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →

1Народ и њихове жене дигоше силну повику на своју јудејску сабраћу.

2Једни су говорили: »Нас и наших синова и кћери има много. Да бисмо јели и преживели, треба нам жита.«

3Други су говорили: »Залажемо своје њиве, винограде и куће да добијемо жита за време глади.«

4А трећи су говорили: »Морали смо да узајмимо новац да платимо цару порез на наше њиве и винограде.

5Иако је наше тело као и тело наше сабраће, а наши синови као и њихови синови, ми подвргавамо наше синове и кћери ропству. Неке од наших кћери већ су робиње, а ми смо беспомоћни, јер наше њиве и виногради припадају другима.«

6Када сам чуо њихову повику и ове речи, веома се разгневих.

7Потом размислих, па оптужих племиће и службенике, рекавши: »Ви узимате камату од своје сабраће!« Онда сазвах велик скуп против њих

8и рекох: »Колико год је било могуће, откупили смо своју јудејску сабраћу која су била продата незнабошцима. А сада ви сами продајете своју сабраћу, да би опет била продата нама!« А они су ћутали, јер нису имали шта да кажу.

9»Није добро то што радите«, рекох даље. »Зар не треба да живите у страху од нашега Бога, да нас наши незнабожачки непријатељи не би више вређали?

10И ја и моја сабраћа и моји људи позајмљујемо народу новац и жито. Нека се више не узима камата.

11Колико данас им вратите њихове њиве, винограде, маслињаке и куће, а тако и камату: један посто од новца, жита, младог вина и уља.«

12»Вратићемо«, рекоше они, »и више нећемо ништа тражити од њих. Учинићемо као што кажеш.« Тада позвах свештенике и затражих од племићâ и службеникâ да се закуну да ће учинити као што су рекли.

13А истресох и скуте своје одеће и рекох: »Нека овако и Бог из куће и имања истресе сваког човека који не одржи ово обећање. Нека тако буде истресен и испражњен!« На то цео скуп рече: »Амин«, па је хвалио ГОСПОДА. И народ учини као што је обећао.

14Осим тога, од двадесете године цара Артаксеркса, када сам постављен за њиховог намесника у Јуди, до његове тридесет друге године – дванаест година – ни ја ни моја браћа нисмо јели храну додељену намеснику.

15Ранији намесници, моји претходници, наметали су народу тешко бреме и узимали од њега, осим хране и вина, четрдесет шекела сребра. Чак су и њихови помоћници господарили народом. Али ја, из страха од Бога, нисам тако поступао,

16него сам се посветио радовима на овом зиду. Нисмо купили ниједну њиву, а сви моји људи били су укључени у радове.

17Штавише, за мојом трпезом било је сто педесет Јудеја и службеника, као и оних који су нам дошли из околних народа.

18Сваког дана су за мене спремали једног вола, шест најбољих оваца и нешто перади, а сваких десет дана све врсте вина у изобиљу. Али, без обзира на све то, нисам захтевао храну која припада намеснику, јер је овај народ већ био тешко оптерећен.

19Сети ме се по добру, Боже мој, због свега што сам учинио за овај народ.

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →