Numbers 21

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →

1Када је цар Арада, Ханаанац који је живео у Негеву, чуо да Израел долази путем који води у Атарим, нападе Израелце и неколико њих зароби.

2Тада се Израелци овако заветоваше ГОСПОДУ: »Ако нам овај народ предаш у руке, потпуно ћемо уништити његове градове.«

3ГОСПОД услиши Израелце и предаде им Ханаанце. Израелци потпуно уништише њих и њихове градове. Тако том месту дадоше име Хорма.

4Да би заобишли Едом, Израелци од горе Хор кренуше путем који води ка Црвеном мору. Али народ путем постаде нестрпљив,

5па су говорили против Бога и против Мојсија: »Зашто сте нас извели из Египта да помремо у пустињи? Нема хлеба, нема воде, а ова бедна храна нам се гади!«

6Тада ГОСПОД посла змије отровнице међу њих. Уједале су народ, па многи Израелци умреше.

7Народ дође Мојсију и рече: »Згрешили смо кад смо говорили против ГОСПОДА и против тебе. Помоли се ГОСПОДУ, да уклони змије од нас.« Мојсије се помоли за народ,

8а ГОСПОД му рече: »Направи змију отровницу и стави је на мотку. Кога год уједе змија, а он погледа у змију на мотки, остаће жив.«

9Тако Мојсије направи бронзану змију и стави је на мотку. Кога год би после тога ујела змија, погледао би у ону бронзану и остао жив.

10Израелци кренуше даље и утаборише се у Овоту.

11Потом одоше из Овота и утаборише се у Ије-Авариму, у пустињи која лежи источно од Моава.

12Оданде кренуше даље и утаборише се у долини Зеред.

13Потом кренуше даље и утаборише се дуж кланца Арнона, у пустињи која лежи и на аморејском подручју. Арнон је граница Моава према Аморејцима.

14Зато се у Књизи ратова ГОСПОДЊИХ каже: »Вахев у Суфи и клисуре, Арнон

15и падине клисура које се спуштају до места Ара и леже дуж границе Моава.«

16Оданде продужише ка Бееру, бунару код кога је ГОСПОД рекао Мојсију: »Окупи народ да им дам воде.«

17Тада Израел запева ову песму: »Набујај, бунару! Певајте о њему,

18о бунару који су ископали кнежеви, поглавари народа издубили жезлима, својим палицама.« Потом из пустиње одоше у Матану,

19из Матане у Нахалиел, из Нахалиела у Бамот,

20из Бамота у долину у Моаву где се врх Пизге надвија над пустолином.

21Израел посла гласнике Сихону, цару Аморејаца, с поруком:

22»Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Нећемо скретати у њиве или винограде, нити ћемо пити воду из бунарâ. Ићи ћемо Царевим друмом док не прођемо кроз твоје подручје.«

23Али Сихон не хтеде да пусти Израелце да прођу кроз његово подручје, него окупи сву своју војску и изађе у пустињу против њих. Када је стигао до Јахаца, нападе Израелце.

24Израелци га победише мачем и запосеше његову земљу од кланца Арнона до потока Јабока, али само до Амонаца, јер је овима граница била утврђена.

25Израелци заузеше све градове Аморејаца, укључујући Хешбон и сва насеља око њега, и настанише се у њима.

26Хешбон је био престоница Сихона, цара Аморејаца, који је напао ранијег цара Моава и заузео сву његову земљу све до Арнона.

27Зато песници кажу: »Дођите у Хешбон, нека се изгради, нека се обнови Сихонов град.

28Из Хешбона изађе огањ, пламен из Сихоновог града, прогута Ар Моавски, господаре Арнонових узвишица.

29Тешко теби, Моаве! Пропао си, народе Кемошев! Предао си своје синове као бегунце, а своје кћери као заточенице Сихону, цару Аморејаца.

30Али ми их оборисмо. Хешбон пропаде све до Дивона. Разорисмо све до Нофаха, који се пружа до Медве.«

31Тако су се Израелци настанили у земљи Аморејаца.

32Након што је Мојсије послао људе да извиде Јаазер, Израелци заузеше насеља око њега и истераше Аморејце који су тамо били.

33Онда се окренуше и пођоше горе путем према Башану, а Ог, цар Башана, и сва његова војска изађоше да их нападну код Едреја.

34ГОСПОД рече Мојсију: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«

35И они га поразише, заједно с његовим синовима и свом његовом војском, не оставивши ниједног преживелог, па запосеше његову земљу.

← Chapter 20 Jump to: Chapter 22 →