Revelation 18

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 17 Jump to: Chapter 19 →

1После тога видех једног другог анђела како силази са неба. Имао је велику власт, а земља је била обасјана његовим сјајем.

2Он силним гласом повика: »Пао је! Пао је велики Вавилон! Постаде пребивалиште демона и склониште свих нечистих духова и склониште свих нечистих и одвратних птица.

3Јер, сви народи су пили жестоко вино блуда те блуднице. С њом су се земаљски цареви одавали блуду, а земаљски трговци се богатили на њеној прекомерној раскоши.«

4Онда чух и други глас са неба како говори: »Изађи из ње, мој народе, да не будеш саучесник у њеним гресима и да те не снађу њене пошасти.

5Јер, њени греси су се нагомилали до неба и Бог се сетио њених злодела.

6Врати јој истом мером, врати јој двоструко за њена дела. У чашу у коју је она точила ти јој наточи двоструко.

7Колико се разметала сјајем и раскоши, толико јој муке и јада задај, јер она мисли: ‚На престолу седим као царица; нисам удовица и нећу видети јада.‘

8Зато ће је у једном дану савладати њене пошасти – смрт, јад и глад – и биће спаљена огњем, јер је моћан Господ Бог, који јој суди.

9»Када угледају дим од њеног спаљивања, заплакаће и закукати за њом земаљски цареви, који су се с њом одавали блуду и уживали у њеној раскоши.

10Ужаснути њеним мукама, стајаће подаље, говорећи: ‚Јао! Јао, велики граде Вавилоне, моћни граде! У једном часу те стиже осуда!‘

11»И земаљски трговци ће плакати и јадиковати за њим, јер више нико не купује њихове товаре –

12товаре злата и сребра, драгог камења и бисера, платна и пурпура, свиле и скерлета, сваке врсте мирисног дрвета и свих врста предмета од слоноваче, свих врста предмета од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мермера,

13товаре цимета и зачина, кâда, смирне и тамјана, вина и уља, белог брашна и пшенице, говеда и оваца, коња и кочија, људских тела и душа.

14»Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

15»Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

16‚Јао! Јао, велики граде! Био си обучен у платно, пурпур и скерлет и накићен златом, драгим камењем и бисерима.

17У једном часу толико богатство опустошено!‘ »И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље.

18А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘

19И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући: ‚Јао! Јао великом граду! Његовим благом се обогатише сви који су на мору имали лађе, а он у једном часу би опустошен!‘

20»Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

21Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

22»Никада више неће се у теби зачути глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача! Никада више неће се у теби наћи занатлија било ког заната! Никада више неће се у теби зачути клопарање млина!

23Никада више неће у теби засјати светлост светиљке! Никада више неће се у теби зачути глас младожење и младе! Јер, твоји трговци су били земаљски моћници и твојим врачањем су били заведени сви народи.

24У њему је нађена крв пророка и светих и свих који су заклани на земљи.«

← Chapter 17 Jump to: Chapter 19 →