Zechariah 11

Serbian (ERV) (Библија: Савремени Српски Превод)

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →

1»Отвори своје капије, Либане, да ти огањ прогута кедрове.

2»Закукај, бору, јер кедар паде, јер пропадоше моћна стабла. Закукајте, храстови башански, јер је посечена густа шума.

3»Чуј кукњаву пастирâ, јер пропадоше њихови пашњаци. Чуј рику лавова, јер пропадоше јорданске гуштаре.«

4Овако каже ГОСПОД, мој Бог: »Напасај овце одређене за клање.

5Њихови купци их некажњено кољу, а они који их продају говоре: ‚Нека је благословен ГОСПОД! Обогатио сам се!‘ А ни њихови пастири их не штеде.

6Ни ја више нећу штедети становнике земље«, говори ГОСПОД. »Сваког од њих ћу предати у руке његовом ближњем и његовом цару. Они ће угњетавати земљу, а ја ниједнога нећу избавити из њихових руку.«

7И тако почех да напасам овце трговаца овцама одређене за клање. Узех два штапа, од којих један назвах Наклоност, а други Јединство, па сам напасао овце.

8За један месец отпустих три пастира. Пошто сам изгубио стрпљење с овцама, а и оне су замрзеле мене,

9рекох им: »Нећу више да вас напасам. Нека оне које су на умору угину, оне које пропадају нека пропадну, а оне које преостану, нека прождиру једна другу.«

10Онда узех штап који сам назвао Наклоност и пребих га надвоје, раскидајући савез који сам склопио са свим народима.

11Тако је он тог дана раскинут, а трговци овцама који су ме гледали знали су да је то реч ГОСПОДЊА.

12Ја им рекох: »Ако мислите да је то у реду, дајте ми плату, а ако не, задржите је.« И они ми одмерише плату: тридесет сребрњака.

13А ГОСПОД ми рече: »Стави их у храмску ризницу – ту бајну цену којом су ме проценили.« И ја узех оних тридесет сребрњака и ставих их у ризницу Дома ГОСПОДЊЕГ.

14Потом пребих и свој други штап, звани Јединство, раскидајући братство између Јуде и Израела.

15Тада ми ГОСПОД рече: »Узми опет опрему безумног пастира,

16јер ћу у овој земљи поставити пастира који неће марити за изгубљене овце, ни тражити младе, ни видати рањене, ни хранити здраве, него ће јести месо најбољих оваца и откидати им папке.

17Тешко безвредном пастиру, који напусти своје стадо! Нека га мач удари по руци и по десном оку! Нека му се рука сасвим осуши, а десно око ослепи!«

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →