1 John 3

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега.

2Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте.

3И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он са̂м чист.

4Свако ко чини грех крши Закон, јер грех је безакоње.

5Ви знате да се Христос појавио да уклони грехе и да је он без греха.

6Нико ко остаје у њему не живи у греху, а ко живи у греху није га ни видео ни упознао.

7Дечице, не дајте да вас ко заведе. Свако ко чини правду, праведан је, као што је са̂м Христос праведан.

8Ко живи у греху, од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Син Божији је дошао због овога: да уништи дела ђаволска.

9Нико ко је од Бога рођен не живи у греху, зато што његово семе пребива у њему. Он не може да живи у греху, јер је рођен од Бога.

10По овоме се препознају Божија деца и ђавоља деца: ко год не чини правду и не воли свога брата, не припада Богу.

11Ово је, наиме, порука коју сте чули од почетка: „Волите једни друге!“

12Не будите као Кајин који је припадао Зломе, па је убио свога брата. И зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна.

13Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи.

14Ми знамо да смо прешли из смрти у живот по томе што волимо браћу. Ко не воли, и даље је у смрти.

15Свако ко мрзи свог брата, јесте братоубица, а ви знате да ни један убица нема вечни живот у себи.

16Љубав смо познали по томе што је Христос положио свој живот за нас. Тако смо и ми дужни да положимо своје животе за браћу.

17Ако неко живи у благостању и види свога брата како оскудева, па остане равнодушан према њему, може ли у себи имати љубав према Богу?

18Дечице, немојмо волети само речју и језиком, већ делом и истином.

19По томе ћемо знати да припадамо истини, па ћемо умирити нашу савест пред Богом,

20ако нас савест у било чему осуђује. Јер, Бог је већи од наше савести и он зна све.

21Вољени моји, ако нас савест не осуђује, тада имамо поуздање пред Богом,

22па што год затражимо од њега то и добијамо, јер се његових заповести држимо и чинимо оно што је њему угодно.

23Ово је његова заповест: да верујемо у његовога Сина Исуса Христа и да волимо један другога онако како нам је заповедио.

24Ко држи његове заповести остаје у Богу, и Бог остаје у њему. А по овоме знамо да је он у нама: по Духу којег нам је даровао.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →