2 Chronicles 20

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →

1После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.

2Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“

3Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост.

4Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.

5Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем

6и рече: „О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре?

7Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма?

8Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши:

9’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом — јер овај Дом носи твоје име — и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’

10А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио.

11И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство.

12О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“

13Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.

14И тада је на Левита Јазила — Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина — Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи.

15Он рече: „Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња.

16Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил.

17Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“

18Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се.

19Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.

20Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“

21Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га: „Хвалите Господа јер је милост његова довека.“

22Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени.

23Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.

24Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво — гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео.

25Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору.

26Четвртог дана су се окупили у долини Вераха где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.

27Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима.

28Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.

29Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља.

30Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

31Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева.

32Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима.

33Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.

34Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?

35Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње.

36Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис

37Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.

← Chapter 19 Jump to: Chapter 21 →

Recommended Reading

Commentary 2 Chronicles Commentaries → Devotional 2 Chronicles Devotional Guide → Get This Bible NST Study Bible →