2 Corinthians 11

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →

1О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме!

2У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа.

3Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву.

4Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.

5Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“

6Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали.

7Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест?

8Од других цркава сам узео плату да бих служио вама.

9Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету.

10Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима.

11А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.

12Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале.

13Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле.

14Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости.

15Исто тако није необично да се његове слуге претварају у службенике праведности. Али на крају ће добити што су својим делима заслужили.

16Понављам: нека нико не мисли да сам неразуман. Па ако неко и мисли да сам неразуман, примите ме макар као таквог, па да се и ја мало похвалим.

17А што поводом овог хвалисања говорим, не говорим како Господ хоће, него као у безумљу.

18Па кад се већ многи хвале по људским мерилима, хвалићу се и ја.

19Ви, наиме, радо подносите неразумне — ви који сте мудри.

20Јер, ви подносите ако вас неко поробљава, ако вас неко искориштава, ако вас неко пљачка, ако неко с висине гледа на вас, или ако вас неко шамара.

21Себи на срамоту кажем: у томе смо се показали нејакима! А ако се неко усуђује да се чиме хвали, говорим као неразуман, усуђујем се и ја.

22Јесу ли Јевреји? И ја сам. Јесу ли Израиљци? И ја сам. Јесу ли Авра̂мово потомство? И ја сам.

23Јесу ли Христове слуге? Као неразуман говорим: ја сам још више. Више сам радио, више сам био у тамници, много више су ме тукли, и често сам био близу смрти.

24Од Јевреја сам пет пута добио по тридесет девет удараца,

25трипут сам био шибан, једанпут каменован. Трипут сам доживео бродолом, ноћ и дан сам провео на отвореном мору.

26Често сам путовао, био сам у опасности од поплава и разбојника, угрожен и од својих сународника и од многобожаца. Био сам изложен опасности у граду, у пустињи, на мору, од лажне браће.

27Напрезао сам се и мучио, много пута нисам спавао, био сам гладан и жедан, често сам постио, смрзавао се и био слабо одевен.

28А поред свих других ствари, мучи ме брига за све цркве.

29Када је неко слаб, и ја се осећам слабим, кад неко подлегне греху, ја изгарам за њега.

30Ако треба да се хвалим, хвалићу се својим слабостима.

31А Бог и Отац нашега Господа Исуса, који је благословен довека, зна да не лажем.

32У Дамаску је намесник цара Арете поставио страже по граду да би ме ухватили,

33али су ме кроз прозор спустили у котарици преко градских зидина, те сам му умакао.

← Chapter 10 Jump to: Chapter 12 →