2 Kings 22

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →

1Јосији је било осам година кад се зацарио. Владао је тридесет једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Једида, ћерка Адајева, из Васката.

2Он је чинио што је право у очима Господњим; следио је у свему пут свога праоца Давида не скрећући ни десно ни лево.

3Осамнаесте године цара Јосије, цар је послао писара Сафана, сина Ацалије, сина Месуламовог, у Дом Господњи. Рекао му је:

4„Иди горе к Првосвештенику Хелкији, да ти припреми новац који је дошао у Дом Господњи, и који су вратари сакупили од народа.

5Нека га преда надгледницима посла у Дому Господњем, а они нека га дају радницима који су у Дому Господњем, да изврше поправке у Дому:

6тесарима, градитељима и зидарима, и да набаве дрво и клесани камен за поправке у Дому.

7Ипак, нека им се не тражи рачун од новца који им је предан, јер раде поштено.“

8Првосвештеник Хелкија рече писару Сафану: „Нашао сам Књигу Закона у Дому Господњем.“ Хелкија је дао књигу Сафану, а он ју је прочитао.

9Кад је писар Сафан отишао к цару, донео му је вест: „Твоје слуге су покупиле новац који се нашао у Дому, и предали га надгледницима посла у Дому Господњем.“

10Писар Сафан је, затим, известио цара: „Свештеник Хелкија ми је дао једну књигу.“ Сафан ју је прочитао пред царем.

11Кад је цар чуо речи из књиге Закона, раздрао је своју одећу.

12Тада је цар заповедио свештенику Хелкији, Ахикаму, сину Сафановом, Ахвору, сину Михејином, писару Сафану и Асаји, царевом слузи:

13„Идите и питајте Господа за мене, за народ и за целу Јуду, у погледу ове књиге која је пронађена, јер је велики гнев Господњи који се распалио против нас, због тога што наши преци нису слушали речи ове књиге, како би вршили све што је написано за нас.“

14Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан и Асаја, оду к пророчици Олди, жени Салума, сина Текуја, сина Араса, чувара одеће. Она је живела у Јерусалиму у другом крају града. Пошто су разговарали с њом,

15она им је одговорила: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Реците човеку који вас је послао к мени:

16Говори Господ: ево, довешћу невољу на ово место и на његове становнике, према свим речима књиге коју је прочитао Јудин цар.

17Пошто су ме оставили и приносе ка̂д другим боговима, гневећи ме свим делима својих руку, мој ће се гнев распалити против овог места и неће се угасити.’

18А Јудином цару који вас је послао да питате Господа, овако реците: ’Говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо:

19Пошто ти је срце омекшало, те си се понизио пред Господом кад си чуо шта сам рекао за ово место и његове становнике, да ће постати пустош и проклетство, па си раздрао своју одећу и плакао преда мном, зато сам те услишио — говори Господ.

20Стога ћу те придружити твојим прецима, па ћеш на миру бити положен у свој гроб, тако да нећеш видети ништа од невоље коју ћу довести на ово место.’“ Затим су однели цару поруку.

← Chapter 21 Jump to: Chapter 23 →