2 Samuel 1

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

Jump to: Chapter 2 →

1Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана.

2А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

3Давид му рече: „Одакле си дошао?“ Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

4Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“ Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

5Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

6Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли.

7Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ — одазвах се.

8Он ме упита: ’Ко си ти?’ ’Ја сам Амаличанин’ — одговорио сам му.

9Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

10Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

11Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим.

12Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

13Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

14Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

15Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре.

16Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

17Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном.

18Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

19„Слава твоја, Израиљу, изгибе на твојим брдима! Како падоше јунаци?

20Не причајте то у Гату, не објављујте по улицама Аскалона, да се ћерке филистејске не радују, да ћерке необрезаних не ликују.

21О, горе гелвујске, не падала роса на вас, киша не натапала поља првина! Јер штит јунака тамо је окаљан, штит Саулов није уљем намазан,

22већ крвљу палих, и салом ратника. Лук Јонатанов није устукнуо, мач Саулов није се вратио празан.

23Саул и Јонатан, у животу вољени и мили, ни у смрти нису се растали. Од орлова беху хитрији, од лавова беху снажнији.

24Ћерке израиљске, за Саулом наричите, који вас је у гримиз и лан одевао, и златним вам накитом хаљине китио.

25Како ли јунаци падоше усред боја! Јонатан је посечен на твојим брдима.

26Душа ме боли због тебе, Јонатане, мој брате; драг си мени био веома, љубав ми твоја беше чудеснија од женске љубави.

27Како падоше јунаци! Како пропаде оружје!“

Jump to: Chapter 2 →