Amos 5

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →

1Чујте ову реч, нарицаљку коју о вама износим, о, доме Израиљев!

2„Пала је девица израиљска и више устати неће. Напуштена је на својој земљи и никога нема да је подигне.“

3Јер овако каже Господ Бог: „У граду из ког је отишла хиљада остаће њих стотину, из ког је отишло њих стотину остаће десеторо дому израиљском.“

4Јер овако каже Господ дому израиљском: „Тражите ме и живећете!

5Не тражите Ветиљ! Не идите у Галгал! Не прелазите у Вир-Савеју! Јер, Галгал ће сигурно у изгнанство, а и Ветиљ ће аветиња постати.“

6Тражите Господа и живећете, да се не би обрушио као огањ на дом Јосифов и спалио га, а нико га не гаси у Ветиљу.

7Ви у пелен правду изокрећете и праведност на тле обарате.

8А он је створио Влашиће и Орион, претвара мрак у јутро и окреће дан у ноћ. Он дозива морске воде и излива их по земљином лицу. Господ је име његово.

9Он сукне пустош на моћника и пустош ће на утврђење доћи.

10А они мрзе онога који на вратима прекорева, гаде се онога који честито говори.

11Зато што газите убогога и узимате му данак у житу, саградили сте куће од клесаног камена али нећете пребивати у њима. Нећете пити вино ваших родних винограда које сте засадили.

12Јер ја знам мноштво ваших преступа и ваше многобројне грехе. Тлачите праведника, мито узимате, на вратима убогоме правду изврћете.

13Зато мудар ћути у овом времену јер је зло време.

14Добро тражите, а не зло, да живи будете, да са вама буде Господ, Бог над војскама, како и кажете.

15Зло мрзите, а волите добро, на вратима правду заступајте, па се можда Господ, Бог над војскама, смилује остатку Јосифовом.

16Зато овако каже Господ, Бог над војскама, Господ: „Јадиковка је по свим трговима и улицама свим: ’Јао! Јао!’ И зваће ратара да жали, да жале они који знају нарицаљку.

17Јадиковаће по свим виноградима, јер посред тебе ја ћу проћи — говори Господ.“

18Јао онима што прижељкују дан Господњи! Шта ће вама дан Господњи? Тад је тама, а не светло.

19Као човек кад од лава бежи, а дочека га медвед, или у кућу уђе и руку своју на зид стави да га уједе змија.

20Неће ли дан Господњи бити тама, а не светло и помрчина без сјаја?

21„Ја мрзим, ја презирем ваше светковине! Светим саборима вашим ни да примиришем!

22И ако ми приносите свеспалнице и ваше житне жртве, нећу да их прихватим. Не обазирем се на жртве мира ваших утовљених јунаца.

23Склоните од мене буку својих песама и мелодију харфи својих. Не желим да их чујем.

24Нека правда као вода потече и праведност као поток непресушни.

25Мени ли сте приносили житне жртве и приносе у пустињи четрдесет година, о, доме Израиљев?!

26Носили сте своје идоле — Сикута, цара свога и Кијуна, звезду својих богова — које сте себи начинили.

27Изагнаћу вас још даље од Дамаска, каже Господ, а његово је име Бог над војскама.“

← Chapter 4 Jump to: Chapter 6 →