Deuteronomy 33

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 32 Jump to: Chapter 34 →

1Ово је благослов, којим је Мојсије, човек Божији, благословио народ израиљски пред своју смрт.

2Рече: „Сиђе Господ са Синаја, са Сира се њему објави, заблиста с горе Фарана, с хиљадама својих светих дође, у десници му пламен Закона.

3Да, ти волиш народе, сви свети његови у руци су твојој! Пред твоје су ноге пали, учећи се твојим речима.

4Мојсије нам Закон предаде, у наследство збора Јаковљева.

5Нека буде цара у Јешуруну, кад главари се народни сакупе, заједно с племенима Израиљевим.

6Нека живи Рувим, нека не изумре, нек му увек шачица преостане!“

7А за Јуду рече ово: „Услиши, Господе, глас Јудин, и доведи га његовом народу. Нек рукама својим право своје брани, помоћ му буди против душмана његових.“

8А за Левија рече: „Тумими и Урими твоји, Господе, припадају твом верном човеку. Њега си кушао код Масе, с њим се свађао код вода меривских.

9Он каже о оцу своме и мајци својој: ’Не видим их!’ Браћу своју не препознаје, децу своју не примећује; јер твоје је наредбе вршио и твој савез чувао.

10Он Јакова учи твојим одредбама, и Израиља твоме Закону. Он ка̂д приноси твојим ноздрвама, и свеспалницу на твој жртвеник.

11Благослови, Господе, снагу његову, и прихвати дела руку његових. Сломи бедра оних што устају на њега, да не устану више његови мрзитељи.“

12За Венијамина рече: „Господњи је он миљеник, спокојно код њега почива; Он га штити свакодневно, у наручју његовом пребива.“

13За Јосифа рече: „Нек Господ благослови земљу његову, обиљем росе са небеса, те водом из дубине што лежи под земљом;

14обиљем плодова које даје сунце, обиљем урода што дају месеци;

15првином древних гора, и обиљем вечних брда;

16обиљем земље и њене пунине, добром вољом оног што у грму пребива. Све то нек се спусти на главу Јосифову, на теме посвећеног међу својом браћом.

17Величанством је као во првенац, рогови му као биволови. Њима он пробада народе, све до крајева земаљских. Такво је мноштво хиљада Јефремових, такве су хиљаде Манасијине.“

18За Завулона рече: „Радуј се, Завулоне, у својим походима, и ти, Исахаре, у својим шаторима!

19На планину ће позвати народе, да принесу жртве праведне; црпиће од обиља мора, од блага које песак крије.“

20А за Гада рече: „Нек је благословен онај што шири границе Гадове! Као лав у заседи лежи, те раздире раме и главу.

21Изабрао је за себе првину, одређену за главара. Дошао је с главарима народа и правду Господњу извршио, и одредбе његове с Израиљем.“

22За Дана рече: „Дан је лавић, што скаче из Васана.“

23За Нефталима рече: „Нефталим је милошћу насићен, и испуњен благословом Господњим, запад и југ он ће заузети. “

24За Асира рече: „Благословен био Асир међу синовима, нек миљеник буде међу својом браћом, и нек своје ноге у уље умаче.

25Нек ти браве буду од железа и бронзе, нек ти снага траје у све твоје дане.

26Нико није као Бог Јешурунов, који по небесима језди да ти у помоћ стигне, и по облацима у своме величанству.

27Бог исконски твоје је уточиште, вечне мишице његове подижу те; он пред тобом тера твога душмана, и говори: ’Истреби!’

28У спокојству живи Израиљ, издвојен је извор Јаковљев у земљи жита и младог вина, где небеса росом дажде.

29Срећан ли си, Израиљу! Ко је као ти, народе, кога Господ избавља? Он ти је штит — твоја одбрана, Он је мач твој — твоја победа. Душмани твоји пузиће пред тобом, а ти ћеш им по леђима газити. “

← Chapter 32 Jump to: Chapter 34 →