Genesis 41 — Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

8Ујутро је фараон био узнемирен, па је позвао све египатске гатаре и мудраце. Фараон им је испричао своје снове, али нико му их није могао протумачити.

9Тада главни пехарник рече фараону: „Сетих се данас мојих погрешака

10кад се оно фараон разљутио на своје слуге, па је бацио мене и главног пекара у притвор, у кући заповедника телесне страже.

11Једне ноћи смо обојица уснули по сан, и сваки сан је имао своје значење.

12Тамо је са нама био један младић, Јеврејин, роб заповедника главне страже. Ми смо му испричали наше снове, а он је протумачио и мој и његов сан.

13Десило се баш онако како нам их је протумачио; ја сам био враћен у службу, а онога су обесили.“

14Фараон одмах пошаље по Јосифа, те су га журно извели из тамнице. Након што се обријао и обукао нову одећу, изашао је пред фараона.

15Фараон рече Јосифу: „Уснио сам сан, али га нико не може протумачити. Чуо сам да се прича о теби да можеш да протумачиш сан чим га чујеш.“

16Јосиф одговори: „Ја не могу, али ће Бог дати одговор фараону који ће га умирити.“

17Фараон рече Јосифу: „Сањао сам да стојим на обали реке Нил,

18кадли из Нила изађе седам дебелих и лепих крава. Пасле су међу трском.

19Али тада за њима изађе седам других крава, јадних, мршавих и веома ружних. У целој египатској земљи нисам видео тако ружних крава.

20Тада те мршаве и јадне краве прождру оних првих седам дебелих крава.

21Но, иако су их прогутале, није се примећивало да су им у трбуху; изгледале су јадно као и пре. У тај час се пробудим.

22Затим сам у сну видео како је на једној стабљици израсло седам класова, пуних и једрих.

23Али после њих израсте седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова.

24Ти штури класови прождру оних седам добрих класова. Испричао сам ово и гатарима, али нико није знао да ми одговори.“

25Јосиф рече фараону: „Фараонови снови су, у ствари, један сан: Бог ти је објавио шта ће учинити.

26Седам лепих крава седам су година, као што су и седам пуних класова седам година; то је, дакле, само један сан.

27Седам мршавих и јадних крава које су изашле после њих, као и оних седам сувих, штурих и источним ветром опаљених класова, су такође седам година. То су седам година глади.

28То је оно што сам већ рекао фараону: Бог му је објавио шта ће учинити.

29Долази, ево, седам година великог обиља за цео Египат.

30После њих ће доћи седам година глади када ће се заборавити све изобиље у Египту, јер ће глад опустошити земљу.

31Због глади која ће уследити, нико се неће сећати обиља у земљи; глад ће, наиме, бити веома тешка.

32А то што се фараонов сан поновио, значи да се Бог чврсто одлучио на то и да ће то убрзо и учинити.

33Зато нека сад фараон потражи разборитог и мудрог човека, па нека га постави над египатском земљом.

34Нека фараон још постави надгледнике над Египтом да прикупљају петину од летине у Египту током седам година обиља.

35Нека прикупљају сву храну током оних седам година које долазе, те нека по фараоновом овлашћењу складиште жито по градовима и чувају га за храну.

36Та храна нека служи као залиха за земљу током седам година глади која ће задесити Египат, тако да земља не би пропала због глади.“

37Јосифов одговор се свидео фараону и свим његовим дворанима.

38Тада фараон рече својим дворанима: „Зар можемо наћи човека као што је он, човека у коме је Дух Божији?“

39Затим фараон рече Јосифу: „Будући да ти је Бог обзнанио све ово, нема никог ко је тако разборит и мудар као што си ти.

40Ти ћеш бити надгледник мога дома, те ће се сав мој народ покоравати твојим наредбама. Једино ћу ја, који сам на престолу, имати већу власт од тебе.

41Ево, постављам те над целом египатском земљом“ — рече фараон.

42Тада је фараон скинуо печатни прстен са своје руке и ставио га на Јосифов прст. Затим га је обукао у рухо од најбољег лана, а око врата му је ставио златан ланац.

43Још је наредио да га провезу кочијама као његовог заменика, а пред њим су узвикивали: „На колена!“ Тако га је поставио над целим Египтом.

44Уз то му фараон рече: „Ја сам фараон, нико у целом Египту не сме да макне руку или ногу без твог одобрења.“

45Фараон је Јосифа назвао Сафнат-Панеах и дао му за жену Асенету, ћерку Поти-Фере, свештеника из Она. Тако је Јосиф добио власт над Египтом.

46Јосифу је било тридесет година кад је ступио у службу фараона, египатског цара. Отишавши од фараона, Јосиф је обишао целу египатску земљу.

47Током седам родних година земља је обилно рађала.

48У тих седам година обиља које су настале у Египту, Јосиф је прикупљао сваку врсту хране и складиштио је по градовима. Летину са околних поља је смештао у сваки град.

49Жита које је Јосиф прикупио било је много као песка у мору, тако да га је престао мерити; није му, наиме, било мере.

50Пре него што су наступиле године глади, Јосифу су се родила два сина које му је родила Асенета, ћерка Поти-Фере, свештеника у Ону.

51Јосиф је своме првенцу дао име „Манасија“, јер је рекао: „Бог ми је дао да заборавим сву своју муку и сву родбину у дому свога оца.“

52Другога је назвао „Јефрем“, рекавши: „Бог ме је учинио родним у земљи моје патње.“

53Кад се навршило оних седам година обиља које су настале у Египту,

54почеле су да наступају године глади, баш како је Јосиф и рекао. У свим земљама је било глади, али је у целом Египту било хлеба.

55А кад је глад задесила и Египат, народ завапи фараону за хлеб. Тада фараон рече свим Египћанима: „Идите к Јосифу и учините како вам он каже!“

56Настала је глад по целој земљи. И пошто је завладала жестока глад у целом Египту, Јосиф је отворио сва складишта, па је продавао жито Египћанима.

57Цели свет је долазио Јосифу у Египат да купује жито, јер је глад била жестока по целом свету.