bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Jeremiah 17
Jeremiah 17
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 18 →
1
Јудин је грех записан гвозденим пером, урезан дијамантским шиљком на плочу њиховог срца и на рогове ваших жртвеника.
2
Деца њихова размишљају о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима, под зеленим дрвећем на високим брдима.
3
А ти што се пењеш на планину у пољу: твоје добро и сва имања твоја дајем као плен, и твоје узвишице за грех по свим твојим границама.
4
И ти са̂м ћеш да изгубиш наследство које сам ти дао. Учинићу да робујеш својим непријатељима у земљи коју не знаш, јер си запалио ватру мога гнева и довека она букти.“
5
Овако каже Господ: „Проклет је човек у човека што се узда, снагу своју што у телу тражи, а од Господа окреће срце своје!
6
Биће као грм у пустињи што и не зна кад му добро дође. Тавориће у безводној пустари, у слатини где нико не живи.
7
Благословен је човек што се узда у Господа и коме је Господ узданица!
8
Он ће бити као дрво посађено поред вода, што корење пружа ка живоме току. Припека кад дође, оно се не боји; лишће му зелено кроз годину целу. Од суше не стрепи, плода увек има.
9
Срце је варљиво више од свег другог. Непоправљиво је, и ко ће га знати!
10
Ја, Господ, испитујем срце, нутрину проверавам; па свакоме дајем по његовом путу, а и према плоду од његових дела.
11
Као јаребица што се леже, али не излеже, онај је што благо непоштено згрће: на пола му живота блага више нема, а он на своме крају испада будала.“
12
Престо славе од давнина узвишен, место је нашег Светилишта.
13
Надо Израиљева, Господе, постидеће се сви који те оставе. Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани, јер су оставили Господа, извор свежих вода.
14
Излечи ме, Господе, да будем излечен! Спаси ме да и спасен будем, јер си ти моја слава!
15
Гле њих, говоре ми: „Где је реч Господња? Хајде, нек се збуде!“
16
Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем. Прижељкивао ти нисам тај дан несносни. И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
17
Не буди ми ти на ужас, јер си моје уточиште у дану пропасти!
18
Нек се стиде моји гонитељи, а не ја да се стидим. Нека они буду заплашени, а не ја да заплашен будем. Сручи на њих дан пропасти и сломи их двапут јачим сломом.
19
Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима.
20
Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата!
21
Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата.
22
Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима.
23
Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање.
24
Али, будете ли ме пажљиво слушали — говори Господ — и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао:
25
тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима — они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека.
26
И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи.
27
Али ако ме не послушате — да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу — запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“
← Chapter 16
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 29
Chapter 30
Chapter 31
Chapter 32
Chapter 33
Chapter 34
Chapter 35
Chapter 36
Chapter 37
Chapter 38
Chapter 39
Chapter 40
Chapter 41
Chapter 42
Chapter 43
Chapter 44
Chapter 45
Chapter 46
Chapter 47
Chapter 48
Chapter 49
Chapter 50
Chapter 51
Chapter 52
Chapter 18 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52