Mark 10

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 9 Jump to: Chapter 11 →

1Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.

2Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“

3Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“

4Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“

5Исус им одговори: „ Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца.

6Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско.

7’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену,

8па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело.

9Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“

10Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме.

11Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени.

12И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“

13Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили.

14Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије!

15Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“

16Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.

17Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

18Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим? Нико није добар осим самога Бога.

19Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“

20Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“

21Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“

22Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.

23Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“

24Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије!

25Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“

26Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“

27Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“

28Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“

29Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести,

30који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот.

31Али ће многи први бити последњи, и последњи — први.“

32Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди:

33„Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима,

34који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана ускрснути.“

35Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“

36„Шта желите да учиним за вас?“ — упита их Исус.

37Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“

38Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“

39„Можемо!“ — одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви.

40Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“

41Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована.

42Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу.

43Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга,

44и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

45Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“

46Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја.

47Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“

48Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“

49Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“ Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“

50Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.

51Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“ Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“

52„Иди! — рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.

← Chapter 9 Jump to: Chapter 11 →

Recommended Reading

Commentary Mark Commentaries → Devotional Mark Devotional Guide → Get This Bible NST Study Bible →