bible
ra
🌐 Language
English
Español
Français
Deutsch
Português
Italiano
Nederlands
Русский
中文
日本語
한국어
العربية
Türkçe
Tiếng Việt
ไทย
Indonesia
All Languages
Home
/
Serbian
/
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
/
Matthew 13
Matthew 13
Serbian (NST) (Нови Српски Превод)
← Chapter 12
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 14 →
1
Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро.
2
Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали.
3
Много им је говорио служећи се причама: „Гле, изађе сејач да сеје.
4
И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их.
5
Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока.
6
Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се.
7
Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке.
8
Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко.
9
Ко има уши, нека слуша!“
10
Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“
11
Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано.
12
Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има.
13
Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју.
14
На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи: ’Слушаћете и нећете разумети, гледаћете и нећете видети.
15
Јер је отврднуло срце овога народа, уши су своје зачепили, очи су своје затворили, да очима не виде, да ушима не чују, да срцем не разумеју и обрате се, да их ја исцелим.’
16
А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају.
17
Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.
18
Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу.
19
Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано.
20
А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата,
21
али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада.
22
Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода.
23
А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“
24
Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви.
25
Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде.
26
Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ.
27
Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’
28
’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’
29
Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито.
30
Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“
31
Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви.
32
Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
33
Испричао им је још једну причу: „Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
34
Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио,
35
да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку: „Мој говор биће у причама, објавићу што је сакривено од постанка света.“
36
Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“
37
Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији.
38
Њива представља свет. Добро семе су поданици Царства, а кукољ су поданици Злога.
39
Непријатељ који је посејао кукољ — то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели.
40
И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света.
41
Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње,
42
па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
43
Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
44
Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.
45
Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима.
46
А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.
47
Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба.
48
Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце.
49
Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних
50
и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.
51
Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“
52
Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“
53
Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде.
54
Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда?
55
Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда?
56
Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“
57
Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“
58
Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.
← Chapter 12
Jump to:
Chapter 1
Chapter 2
Chapter 3
Chapter 4
Chapter 5
Chapter 6
Chapter 7
Chapter 8
Chapter 9
Chapter 10
Chapter 11
Chapter 12
Chapter 13
Chapter 14
Chapter 15
Chapter 16
Chapter 17
Chapter 18
Chapter 19
Chapter 20
Chapter 21
Chapter 22
Chapter 23
Chapter 24
Chapter 25
Chapter 26
Chapter 27
Chapter 28
Chapter 14 →
All chapters:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28