Micah 7

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 6 Jump to:

1Јадан ли сам! Ја сам као они који беру летње воће и пабирче грожђе, а нема гроздова за јело, и нема раних смокава за којима ми душа жуди.

2Нестало је верника из земље и праведника међу људима нема. Свако вреба крв да лије, свако мрежом лови брата свога.

3Рукама су вешти у злу. Главар захтева, судија мито тражи, великаш казује своје прохтеве и заједно сплеткаре.

4Њихов је најбољи човек попут трна, а праведник гори од трновог жбуна. Стиже ти твоја казна, дан што ти је најављен, и сада ће настати њихова пометња.

5Другу не веруј и у пријатеља се не поуздај. Уста своја не отварај ни пред оном у наручју своме.

6Син презире оца, ћерка се диже на мајку своју и снаха на свекрву своју. Човеку ће његови укућани постати непријатељи.

7А ја Господа ишчекујем, чекам Бога мог спасења! Услишиће мене Бог мој!

8Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја! Јер, ако сам и пао, устаћу; ако и у тами седим, Господ ми је светлост!

9Господњу ћу јарост да подносим — јер сам му згрешио — док мој случај не одбрани и парницу моју праведно не реши. Извешће ме он на светлост и ја ћу гледати праведност његову.

10Видеће то моја непријатељица и срамота ће покрити ону што ме пита: „Где је Господ, твој Бог?“ А ја ћу је посматрати, јер ће тада постати блато по друму гажено.

11То је дан градње твојих зидова, тога дана ће се твоја међа проширити.

12Тога ће ти дана долазити од Асирије до градова Египта; и од Египта до реке Еуфрат; од мора до мора и од горе до горе.

13И земља ће се претворити у пустош због њених становника, због плода дела њихових.

14Палицом својом напасај свој народ, стадо свог наследства што пребива са̂мо у честару, усред воћњака. Напасај их по Васану и Галаду као у старим временима.

15„Као у данима твог изласка из египатске земље показаћу вам чудеса.“

16Народи ће гледати и застидеће се све своје снаге. Затиснуће уста своја и уши ће им заглувети.

17Лизаће прашину попут змије, попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда. Због Господа, нашег Бога, престрављени биће и плашиће те се.

18Ко је Бог теби налик, што кривице прашта и прелази преко греха остатка свог наследства? Не срди се довека већ ужива у милости.

19Опет ће се смиловати на нас и згазити наше кривице. Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.

20Показаћеш истину Јакову и милост Авра̂му како си се од давнина заклео нашим оцима.

← Chapter 6 Jump to: