Philippians 2

Serbian (NST) (Нови Српски Превод)

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →

1Ако сте, дакле, примили икакву утеху по Христу, икакво љубављу прожето охрабрење, ако имате икакво заједништво са Духом, ако сте примили икакво милосрђе и саосећање,

2испуните ме, онда, радошћу: свој ум усмерите на исто, имајте исту љубав, будите једнодушни, на једно мислећи.

3Ништа не чините ради себичног истицања, нити из безвредног частољубља, него у понизности сматрајте једни друге већим од себе.

4Не гледајте само на властиту корист, него свако да гледа и на корист других.

5У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:

6Он, по обличју Бог, није сматрао да бити једнак Богу, јесте плен који треба отимати,

7него је лишио себе части, узевши обличје слуге, поставши сличан људима. Као човек се појави,

8те понизи себе самог, и поста послушан до смрти, до смрти на крсту.

9Бог га зато преузвиси, и дарова му име, име које је над сваким именом,

10да се пред именом Исусовим, свако колено приклони, оних на небу, на земљи, и под земљом,

11и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ, на славу Бога Оца.

12Сходно томе, вољени моји, ви који сте увек били послушни, не само у моме присуству, него још више сад, у мом одсуству, са страхом и трепетом спроводите у дело своје спасење.

13Бог је, наиме, тај који чини у вама да желите и чините оно што је њему угодно.

14Све чините без гунђања и расправљања,

15да будете без мане и чисти, неокаљана деца Божија усред исквареног и изопаченог нараштаја, међу којима светлите као звезде у свемиру,

16чврсто држећи реч живота, да бих се поносио у дан Христов, да нисам узалуд трчао, нити се узалуд трудио.

17Но, ако се и приносим као жртва изливница за вас у служби ваше вере, радостан сам и радујем се са свима вама.

18Тако и ви будите радосни и радујте се са мном.

19Надам се у Господу Исусу да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја охрабрим када сазнам како сте ви.

20Немам, наиме, никог толико блиског себи ко би се тако ваљано бринуо о вашим потребама.

21Јер сви траже своје, а не оно што припада Христу Исусу.

22Али ви знате за његову прокушаност, да је, као дете са оцем, заједно са мном служио у навештавању Радосне вести.

23Надам се, дакле, да ћу вам њега послати чим видим како стоје ствари са мном.

24Уверен сам у Господу да ћу ускоро и ја лично доћи.

25Ипак, сматрам за потребно да вам пошаљем Епафродита, мог брата, сарадника и саборца, који је од вас послан да ми се нађе у потребама.

26Јер, он је чезнуо за свима вама и био узнемирен што сте чули да је болестан.

27И заиста је тако оболео да је скоро умро, али Бог му се смиловао, и не само њему, него и мени, да ми не дође жалост на жалост.

28Утолико више желим да га пошаљем, да бисте се обрадовали када га видите, и да бих ја мање бринуо.

29Примите га, стога, са свом радошћу и цените такве.

30Јер он је ради Христовог дела скоро умро, изложивши свој живот погибељи да надопуни оно у чему ми ви нисте могли послужити.

← Chapter 1 Jump to: Chapter 3 →