1 Corinthians 13

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →

1Ako govorim ljudskim i anđeoskim jezicima, a nemam ljubavi, onda sam kao metal što odjekuje i činele što zveče.

2I ako imam i dar proroštva, i da znam sve tajne i sva znanja, i povrh toga da imam svu veru planine da premeštam, a ljubavi da nemam — ništa sam.

3Pa da i razdelim sve što imam, da i telo svoje predam, da bih se hvalio, a ljubavi nemam — ništa mi ne koristi.

4Ljubav je strpljiva, ljubazna, ne zavidi, ne hvali se, nije ohola,

5ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne žesti se, ne pamti zlo,

6ne raduje se nepravdi, a raduje se istini,

7sve podnosi, nikada ne prestaje da veruje, svemu se nada, sve izdržava;

8ljubav nikad ne prestaje. Proroštva će se ugasiti, jezici će prestati, znanje će se okončati.

9Jer nepotpuno znamo i nepotpuno prorokujemo.

10A kad dođe ono potpuno, okončaće se ono nepotpuno.

11Kad sam bio dete, govorio sam kao dete, mislio sam i razmišljao kao dete. A kad sam odrastao, završio sam sa detinjstvom.

12Sada vidimo nejasno, kao u ogledalu, a onda ćemo videti licem u lice. Sada znam nepotpuno, a onda ću znati potpuno, kao što sam i sâm sebi poznat.

13A sada ostaje ovo troje: vera, nada i ljubav; a najveća od njih je ljubav.

← Chapter 12 Jump to: Chapter 14 →