1 John 3

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →

1Pogledajte koliku nam je ljubav Otac darovao: toliku da se zovemo Božijom decom, kao što i jesmo. Svet ne zna ko smo mi, jer nije upoznao njega.

2Voljeni moji, sad smo deca Božija, a šta ćemo postati to nam još nije otkriveno. Međutim, znamo da ćemo kada se on pojavi biti njemu slični, jer ćemo ga videti onakvog kakav zaista jeste.

3I svako ko polaže ovu nadu u njega, čisti sebe kao što je on sâm čist.

4Svako ko čini greh krši Zakon, jer greh je bezakonje.

5Vi znate da se Hristos pojavio da ukloni grehe i da je on bez greha.

6Niko ko ostaje u njemu ne živi u grehu, a ko živi u grehu nije ga ni video ni upoznao.

7Dečice, ne dajte da vas ko zavede. Svako ko čini pravdu, pravedan je, kao što je sâm Hristos pravedan.

8Ko živi u grehu, od đavola je, jer đavo greši od početka. Sin Božiji je došao zbog ovoga: da uništi dela đavolska.

9Niko ko je od Boga rođen ne živi u grehu, zato što njegovo seme prebiva u njemu. On ne može da živi u grehu, jer je rođen od Boga.

10Po ovome se prepoznaju Božija deca i đavolja deca: ko god ne čini pravdu i ne voli svoga brata, ne pripada Bogu.

11Ovo je, naime, poruka koju ste čuli od početka: „Volite jedni druge!“

12Ne budite kao Kajin koji je pripadao Zlome, pa je ubio svoga brata. I zašto ga je ubio? Zato što su njegova dela bila zla, a dela njegovog brata pravedna.

13Ne čudite se, braćo, ako vas svet mrzi.

14Mi znamo da smo prešli iz smrti u život po tome što volimo braću. Ko ne voli, i dalje je u smrti.

15Svako ko mrzi svog brata, jeste bratoubica, a vi znate da ni jedan ubica nema večni život u sebi.

16Ljubav smo poznali po tome što je Hristos položio svoj život za nas. Tako smo i mi dužni da položimo svoje živote za braću.

17Ako neko živi u blagostanju i vidi svoga brata kako oskudeva, pa ostane ravnodušan prema njemu, može li u sebi imati ljubav prema Bogu?

18Dečice, nemojmo voleti samo rečju i jezikom, već delom i istinom.

19Po tome ćemo znati da pripadamo istini, pa ćemo umiriti našu savest pred Bogom,

20ako nas savest u bilo čemu osuđuje. Jer, Bog je veći od naše savesti i on zna sve.

21Voljeni moji, ako nas savest ne osuđuje, tada imamo pouzdanje pred Bogom,

22pa što god zatražimo od njega to i dobijamo, jer se njegovih zapovesti držimo i činimo ono što je njemu ugodno.

23Ovo je njegova zapovest: da verujemo u njegovoga Sina Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga onako kako nam je zapovedio.

24Ko drži njegove zapovesti ostaje u Bogu, i Bog ostaje u njemu. A po ovome znamo da je on u nama: po Duhu kojeg nam je darovao.

← Chapter 2 Jump to: Chapter 4 →