2 Samuel 1

Serbian (NSTL) 2017 (Novi Srpski Prevod)

Jump to: Chapter 2 →

1Nakon Saulove smrti, David se vratio pošto je porazio Amaličane. David je ostao u Siklagu dva dana.

2A trećeg dana dođe neki čovek iz Saulovog tabora. Odeća mu je bila poderana, a na glavi mu je bila prašina. Kad je došao k Davidu, bacio se pred njegove noge.

3David mu reče: „Odakle si došao?“ Ovaj mu odgovori: „Pobegao sam iz izrailjskog tabora.“

4David ga upita: „Šta se dogodilo? Reci mi!“ Čovek odgovori: „Narod je pobegao iz bitke, i mnogo je od naroda poginulo. Poginuo je i Saul i njegov sin Jonatan.“

5David opet upita mladića, koji mu je doneo vest: „Kako znaš da je mrtav Saul i njegov sin Jonatan?“

6Mladić, glasnik, odgovori: „Desilo se da sam se našao na gori Gelvuji, a tamo, Saul se naslonio na svoje koplje, a bojna kola i konjanici ga pritisli.

7Kad se osvrnuo oko sebe, ugledao me je, pa me pozvao. ’Evo me!’ — odazvah se.

8On me upita: ’Ko si ti?’ ’Ja sam Amaličanin’ — odgovorio sam mu.

9On mi reče: ’Dođi, pa stani ovde i ubij me, jer me je obuzela smrtna muka, ali je duša još u meni.’

10Stao sam nad njim i ubio ga znajući da neće preživeti nakon pada. Potom sam uzeo krunu koja mu je bila na glavi, i narukvicu s njegove ruke, i doneo ih ovde svome gospodaru.“

11Tada je David zgrabio svoju odeću i razderao je, a tako i svi ljudi s njim.

12Jadikovali su, naricali i postili do večeri za Saulom i njegovim sinom Jonatanom, za narodom Gospodnjim i za domom Izrailjevim, jer su pali od mača.

13David reče mladiću koji je doneo vest: „Odakle si?“ Ovaj odgovori: „Ja sam Amaličanin, sin jednog doseljenog stranca.“

14David ga upita: „Kako se nisi bojao da usmrtiš pomazanika Gospodnjeg?“

15Tada David pozva jednog od momaka i reče mu: „Dođi ovamo i pogubi ga!“ Momak ga udari i ovaj umre.

16David mu reče: „Tvoja krv na tvoju glavu, jer su tvoja usta svedočila protiv tebe govoreći: ’Ubio sam pomazanika Gospodnjeg.’“

17Tada je David ispevao tužbalicu za Saulom i njegovim sinom Jonatanom.

18Rekao je Judejcima da nauče „Pesmu o luku“, koja je zapisana u Knjizi Pravednika.

19„Slava tvoja, Izrailju, izgibe na tvojim brdima! Kako padoše junaci?

20Ne pričajte to u Gatu, ne objavljujte po ulicama Askalona, da se ćerke filistejske ne raduju, da ćerke neobrezanih ne likuju.

21O, gore gelvujske, ne padala rosa na vas, kiša ne natapala polja prvina! Jer štit junaka tamo je okaljan, štit Saulov nije uljem namazan,

22već krvlju palih, i salom ratnika. Luk Jonatanov nije ustuknuo, mač Saulov nije se vratio prazan.

23Saul i Jonatan, u životu voljeni i mili, ni u smrti nisu se rastali. Od orlova behu hitriji, od lavova behu snažniji.

24Ćerke izrailjske, za Saulom naričite, koji vas je u grimiz i lan odevao, i zlatnim vam nakitom haljine kitio.

25Kako li junaci padoše usred boja! Jonatan je posečen na tvojim brdima.

26Duša me boli zbog tebe, Jonatane, moj brate; drag si meni bio veoma, ljubav mi tvoja beše čudesnija od ženske ljubavi.

27Kako padoše junaci! Kako propade oružje!“

Jump to: Chapter 2 →